Догађаји:
1096 — Око 800 Јевреја је убијено у Вормсу током Првог крсташког рата.
1268 — Крсташка Антиохијска кнежевина је пала под власт мамелучког султана Бајбарса после опсаде Антиохије.
1291 — Падом Акре је окончано присуство крсташа у Светој земљи.
1565 — Почела је велика опсада Малте, у којој су османске снаге неуспешно покушале да освоје Малту.
1652 — Роуд Ајланд је усвојио први закон у англофоној Северној Америци којим је ропство стављено ван закона.
1756 — Почео је Седмогодишњи рат када је Велика Британија објавила рат Француској.
1803 — Британија објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској.
1804 — Наполеон Бонапарта проглашен за цара Француске. У децембру крунисан као Наполеон I.
1896 — Врховни суд САД је пресудио у случају Плеси против Фергусона да је доктрина „одвојени, али једнаки“ у складу са америчким уставом.
1944 — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима.
1941 — Немачки бојни брод Бизмарк у пратњи тешке крстарице Принц Еуген, на своју прву и последњу мисију под тајним називом Вежба Рајна (нем. Rheinübung) под командом немачког адмирала Гинтера Литјенса..
1954 — На снагу ступила Европска конвенција о људским правима.
1974 — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију.
1988 — Почело повлачење совјетских војника из Авганистана.
1992 — Комесаријат Уједнијених нација за избеглице саопштио да је из СФРЈ због рата избегло 1,3 милиона људи, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата.
1996 — Романо Проди постао премијер 55. сазива Владе Италије од Другог светског рата.
Под притиском међународне заједнице председник Републике Српске Радован Караџић повукао се са места председника Републике Српске. Дужност председника преузела потпредседница Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу у новембру 1995. оптужио Караџића за ратне злочине и геноцид.
1998 — Влада САД поднела велику тужбу против корпорације „Мајкрософт“, најјаче софтверске компаније на свету, због монопола.
1999 — Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили прекид ватре, окончане седмогодишње борбе.
2000 — Савет безбедности УН једногласно усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата.
2013. Такмичење песме Евровизије 2013. финале у шведској у Малмеу.
Рођења:
1850 — Оливер Хевисајд, енглески електротехничар, математичар и физичар. (прем. 1925)
1868 — Николај II Александрович, руски цар. (прем. 1918)
1872 — Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (прем. 1970)
1883 — Валтер Гропијус, немачки архитекта, оснивач Баухауса. (прем. 1969)
1897 — Френк Капра, италијанско-амерички редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 1991)
1909 — Фред Пери, енглески тенисер и стонотенисер. (прем. 1995)
1914 — Борис Христов, бугарски оперски певач. (прем. 1993)
1919 — Марго Фонтејн, британска примабалерина. (прем. 1991)
1920 — Папа Јован Павле II. (прем. 2005)
1932 — Јован Јанићијевић Бурдуш, српски глумац. (прем. 1992)
1934 — Никола Симић, српски глумац и комичар. (прем. 2014)
1939 — Силвана Арменулић, југословенска певачица и глумица. (прем. 1976)
1941 — Миријам Марголис, енглеско-аустралијска глумица.
1952 — Џорџ Стрејт, амерички музичар, глумац и музички продуцент.
1954 — Небојша Радуновић, српски гинеколог, редовни професор Медицинског факултета у Београду, дописни члан САНУ.
1955 — Чау Јун-Фат, кинески глумац.
1957 — Михај Крецу, румунско-немачки музичар и музички продуцент, оснивач групе Enigma.
1960 — Јаник Ноа, француски тенисер.
1962 — Сандра Крецу, немачка музичарка.
1970 — Оливер Поповић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
1970 — Тина Феј, америчка глумица, комичарка, сценаристкиња и продуценткиња.
1971 — Нина Бједов, српска кошаркашица
1975 — Џон Хигинс, шкотски играч снукера.
1978 — Рикардо Карваљо, португалски фудбалер.
1980 — Реџи Еванс, амерички кошаркаш
1980 — Микаел Љодра, француски тенисер.
1986 — Кевин Андерсон, јужноафрички тенисер.
1986 — Алексеј Жукањенко, руски кошаркаш.
1994 — Александар Чаврић, српски фудбалер.
1997 — Александра Катанић, српска кошаркашица.
1997 — Давид Миладиновић, српски кошаркаш.
Смрти:
1781 — Тупак Амару II, перуански револуционар. (рођ. 1742)
1799 — Пјер Бомарше, француски драмски писац. (рођ. 1732)
1800 — Александар Суворов, руски војсковођа и стратег. (рођ. 1729)
1911 — Густав Малер, аустријски композитор и диригент. (рођ. 1860)
1973 — Жинет Ранкин, америчка политичарка. (рођ. 1880)
1981 — Вилијам Саројан, амерички књижевник. (рођ. 1908)
1995 — Александар Годунов, руски балетски играч. (рођ. 1949)
1996 — Ђорђе Ђукић, генерал Војске Републике Српске. (рођ. 1934)
2007 — Пјер-Жил де Жен, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1932)
2014 — Добрица Ћосић, српски књижевник, члан САНУ, први председник СР Југославије. (рођ. 1921)
2021 — Чарлс Гродин, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац. (*1935)