Догађаји:
409 — Вандали и Алани су прешли Пиринеје и из Галије упали у Хиспанију.
1307 — Војници француског краља Филипа IV су ухватили већину витезова темплара, који ће касније под мучењем признати кривицу за јерес.
1792 — Председник САД Џорџ Вашингтон положио камен-темељац Беле куће, председничке резиденције у Вашингтону.
1860 — Прва фотографија из ваздуха направљена из балона изнад Бостона у САД.
1884 — Лондонска четврт Гринич установљена као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи.
1921 — Совјетске републике Русија, Јерменија, Азербејџан и Грузија су потписале Карски мир са Великом народном скупштином Турске чиме су утврђене данашње границе између Турске и јужнокавкаских држава.
1923 — Турски парламент прогласио Анкару, бившу Ангору, престоницом Турске.
1943 — Италија после капитулације објавила рат Немачкој, свом бившем савезнику у Другом светском рату.
1944 — Ресник ослобођен од Немаца.
1972 — Совјетски путнички авион „Иљушин 62“ срушио се у близини московског аеродрома. У до тада највећој авионској несрећи погинуло свих 176 путника и чланова посаде.
1976 — Боливијски теретни авион „боинг 707“, ком је по полетању отпао један мотор, пао на главну улицу Санта Круса. Погинула три члана посаде и више од 100 особа на тлу.
1977 — Четири Палестинца отела изнад Медитерана авион немачке компаније “Луфтханса” који је летео из Мајорке и преусмерили га у Могадиш у Сомалији. Немачки командоси успешно савладали отмичаре и ослободили путнике 17. октобра.
1988 — Лабораторијско испитивање показало да је „Торински покров“, у ком је, према веровању многих хришћана, сахрањен Исус Христос, лажан и да потиче из Средњег века.
1990 — У цркви Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви одржана прва литургија после 73 године.
1993 — Суд у Хамбургу прогласио кривим Немца Гинтера Пархеа због рањавања ножем југословенске тенисерке Монике Селеш. Осуђен условно на две године затвора.
1997 — Британски премијер Тони Блер срео се с лидером Шин Фејна Геријем Адамсом, што је био први сусрет британског премијера и лидера Северне Ирске после више од 70 година.
Британски суперсонични аутомобил први успео да на тлу пробије звучни зид, постигавши брзину од 1.222,7 km/h.
1998 — После седмодневних интензивних преговора и под претњом војне интервенције НАТО председник Југославије Слободан Милошевић прихватио долазак Верификационе мисије ОЕБС која ће пратити спровођење резолуције Уједињених нација о Косову од 23. септембра и ваздушну посматрачку мисију над Косовом.
2000 — У нападу на амерички војни брод у јеменској луци Аден погинуло 17 морнара. САД за напад оптужиле саудијског држављанина у егзилу Осаму бин Ладена.
2021 — Тероризам: Данац који је осумњичен да је насумице гађао на улици где је убио пет, а ранио две особе у нападу луком и стрелом у норвешком граду Конгсбергу, прешао је у исламску веру и био је познат од раније полицији. Две особе су повређене, а међу њима је био и један полицајац који тада није био на дужности. Цео тај догађај се одиграо у само 34 минуте у ноћи између 18.13 и 18.47 сати.
Рођења:
1162 — Елеонора Енглеска, краљица Кастиље и Толеда. (прем. 1214)
1244 — Жак де Моле, двадесеттрећи и званично последњи велики мајстор витезова Темплара. (прем. 1314)
1453 — Едвард од Вестминстера, енглески племић. (прем. 1471)
1821 — Рудолф Вирхов, немачки физиолог, патолог, биолог и политичар. (прем. 1902)
1862 — Мери Кингсли, енглески писац и истраживач. (прем. 1900)
1887 — Јозеф Тисо, словачки политичар. (прем. 1947)
1911 — Милош Ђерђ Никола, албански писац српског порекла. (прем. 1938)
1921 — Ив Монтан, француски шансонијер и глумац. (прем. 1991)
1925 — Маргарет Тачер, прва жена-премијер у историји Уједињеног Краљевства. (прем. 2013)
1927 — Тургут Озал, турски политичар. (прем. 1993)
1931 — Рајмонд Копа, француски фудбалер. (прем. 2017)
1932 — Душан Макавејев, српски редитељ и сценариста. (прем. 2019)
1934 — Нана Мускури, грчка певачица.
1941 — Пол Сајмон, амерички музичар и глумац.
1945 — Деси Баутерсе, суринамски политичар.
1948 — Борис Аранђеловић, српски музичар, најпознатији као певач групе Смак. (прем. 2015)
1952 — Џон Лоун, амерички глумац.
1954 — Силвио Микали, италијанско-амерички криптограф и информатичар.
1961 — Док Риверс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
1962 — Кели Престон, америчка глумица и модел. (прем. 2020)
1967 — Пабло Ласо, шпански кошаркаш и кошаркашки тренер.
1967 — Хавијер Сотомајор, кубански атлетичар.
1971 — Саша Барон Коен, енглески глумац, комичар, сценариста и филмски продуцент.
1977 — Пол Пирс, амерички кошаркаш.
1977 — Антонио ди Натале, италијански фудбалер.
1980 — Скот Паркер, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
1980 — Дејвид Хеј, британски боксер.
1993 — Срђан Спиридоновић, аустријски фудбалер.
Смрти:
54 — Клаудије, римски цар и историчар. (рођ. 10. п. н. е.)
1093 — Роберт I од Фландрије, гроф Фландрије. (рођ. 1035)
1282 — Нићирен, јапански будистички монах и верски реформатор (рођ. 1222)
1435 — Херман II Цељски, хрватско-далматински и славонски бан. (рођ. 1360)
1815 — Жоашен Мира, француски маршал. (рођ. 1767)
1822 — Антонио Канова, венецијански вајар. (рођ. 1757)
1825 — Максимилијан I Јозеф од Баварске, краљ Баварске. (рођ. 1756)
1838 — Димитрије Фрушић, српски лекар и новинар. (рођ. 1790)[5]
1882 — Жозеф Артур Гобино, француски дипломата, филозоф и социолог. (рођ. 1816)
1905 — Хенри Ирвинг, енглески глумац. (рођ. 1838)
1909 — Франсеск Ферер, каталонски педагог. (рођ. 1859)
1919 — Карл Адолф Гјелеруп, дански књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност. (рођ. 1857)
1965 — Александар Ивановић, црногорски песник. (рођ. 1911)
1987 — Волтер Хаузер Братен, амерички физичар. (рођ. 1902)
1998 — Бојан Печар, југословенски и српски музичар, словеначког порекла, басиста групе Екатарина Велика. (рођ. 1960)
2003 — Бертрам Брокхаус, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1918)
2013 — Војислав Лубарда, је српски књижевник, романсијер, члан Академије наука и умјетности Републике Српске и члан Сената Републике Српске. (рођ. 1930)
2015 — Јездимир Станковић, југословенски рукометни тренер и селектор репрезентације. (рођ. 1939)
2016 — Рама IX, краљ Тајланда. (рођ. 1927)
2016. — Дарио Фо, италијански писац. (рођ. 1926)