Догађаји:
1184. п. н. е. — Тројански рат: Троја освојена и спаљена, према Ератостеновим прорачунима.
1042 — Византијска царица Зоја, представница легитимне Македонске династије удала се по трећи пут за Константина IX Мономаха.

1509 — Енглески краљ Хенри VIII се оженио Катарином од Арагона.

1580 — Хуан де Гарај је основао Буенос Ајрес.
1770 — Капетан Џејмс Кук се насукао на Великом коралном гребену.

1770 — Други Континентални конгрес је именовао Томаса Џеферсона, Џона Адамса, Бенџамина Френклина, Роџера Шермана и Роберта Р. Ливингстона у Комитет петорице да напишу нацрт декларације независности тринаест колонија Велике Британије.
1788 — Руски истраживач Герасим Исмаилов ступио на Аљаску.
1837 — Побуна у Бостону, етнички сукоби енглеских и ирских досељеника у Америци.
1901 — Нови Зеланд је анектирао Кукова Острва.
1903 — У конаку Старог двора у Београду, убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин (29. мај по старом календару).
1917 — Александар I је наследио престо Грчке, пошто је његов отац Константин I абдицирао под притиском савезничких армија које су окупирале Атину.
1935 — Проналазач Едвин Армстронг први пут је јавно демонстрирао FM радио-дифузију у САД, у Алпајну у Њу Џерзију.
1937 — Стаљинове чистке: СССР погубио осам војних вођа по наређењу Јосифа Стаљина.
1940 — Други светски рат: Британске снаге бомбардовале су Ђенову и Торино у Италији.
1940 — Други светски рат: Први напад италијанског ваздухопловства на Малту.
1955 — 83 особе рањене и најмање 100 повређено када се два аутомобила сударила на трци Великој награди Ле Мана.
1962 — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз.
1963 — Гувернер Алабаме Џорџ Волас стајао је на вратима Аудиторија Фостер на Универзитету Алабаме у покушају да спречи двојицу црних студента да похађају наставу.
1963 — Будистички редовник Тит Кван Дик се спалио бензином на прометној раскрсници у Сајгону како би протестовао против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму.
1964 — Ветеран Другог свјетског рата Валтер Зајферт масакрирао је осморо деце и двоје наставника ручно израђеним копљем и бацачем пламена у основној школи у немачком Келну.
1988 — Почаст 70. рођендану Нелсона Манделе на Стадиону Вембли у Лондону.
1989 — Мајкл Ченг, амерички тенисер, је постао најмлађи победник Ролан Гароса.
1999 — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине.
2001 — Тимоти Маквеј је погубљен због своје улоге у нападу у Оклахома Ситију.
Рођења:
1853 — Пера Добриновић, српски глумац и редитељ. (прем. 1923)

1864 — Рихард Штраус, немачки композитор. (прем. 1949)

1910 — Жак Кусто, француски океанограф, научник, еколог, истраживач, проналазач, писац, фотограф и авантуриста. (прем. 1997)
1923 — Олга Спиридоновић, српска глумица. (прем. 1994)
1933 — Џин Вајлдер, амерички глумац, сценариста, редитељ, продуцент, музичар и писац. (прем. 2016)
1943 — Кутињо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2019)
1951 — Маријан Бенеш, југословенски боксер. (прем. 2018)
1959 — Хју Лори, енглески глумац, редитељ, музичар, комичар и писац
1962 — Слободан Кузмановски, српски рукометаш
1963 — Саша Бошковић, српски рукометни тренер.
1964 — Жан Алези, француски аутомобилиста, возач Формуле 1.
1965 — Јоргос Барцокас, грчки кошаркаш и кошаркашки тренер.
1969 — Питер Динклиџ, амерички глумац и продуцент.
1978 — Џошуа Џексон, америчко-канадски глумац.
1981 — Владимир Тица, српски кошаркаш.
Смрти:
323. п. н. е. — Александар Македонски, највећи војсковођа и владар античког света. (рођ. 356. п. н. е.)
1903 — Александар Обреновић, краљ Србије. (рођ. 1876)

1941 — Мустафа Голубић, генерал НКВД-а и атентатор. (рођ. 1889)
1942 — Анђа Ранковић, текстилна радница, учесница НОБ-а и народни херој (рођ. 1909)
1961 — Лука Симферопољски, руски и совјетски теолог, хирург, духовник, књижевник, доктор медицинских наука, доктор богословских наука и професор, архиепископ симферопољски и кримски, светитељ Руске православне цркве (рођ. 1877)
1984 — Енрико Берлингвер, италијански политичар. (рођ. 1922)
1990 — Васа Чубриловић, српски историчар (рођ. 1897)
