Министарка за рударство и енергетику Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је јутрос да је због ниског водостаја Дунава производња електричне енергије у хидроцентрали Ђердап 1 на 20 одсто капацитета, додајући да су сви запослени у енергетском сектору посвећени томе да се преброди ситуација са сушом, и апеловала је на грађане да рационално користе електричну енергију.
„Ситуација остаје изазовна када је водостај Дунава у питању. Међутим, ми смо већ цео мај, јун и јул видели најнижу производњу на хидроелектранама у Ђердапу од када је она пуштена у рад, што свакако није добра вест. Ђердап 1 је на 20 одсто производње, Ђердап 2 на 30 одсто. Дотоци су најнижи, односно 1.500 кубика у секунди; били су на том нивоу 2003, последњи пут пре тога 1985. То све говори о једној ванредној ситуацији која апсолутно мора да се прати и да остану сви запослени у енергетском сектору посвећени да пребродимо овај изазован сушан период, али и велике врућине“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Са друге стране, додаје она, ситуација на хидроелектранама на Дрини је нешто боља – дотоци су испод просека, али су изнад биолошког минимума.
„Показало се колико је било важно да се заврши рехабилитација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта, која је готова на пролеће ове године и која може онда да пумпа воду у оним моментима када су цене ниске, односно у соларним сатима, а да се користи производња електричне енергије у оним моментима, пре свега јутарњим сатима и вечерњим сатима, када је потрошња највећа. Акумулације су веома високе, на 75 одсто, што је задовољавајуће, и држаћемо их на тако високом нивоу за непредвиђене ситуације и за не дај Боже када буде било неопходно“, рекла је минстарка за РТС.
На питање каква је ситација са хлађењем термоелектране Костолац, она је навела да је ситуација стабилна, с тим што сте је неопходна одређена висина Дунава да би могле да се хладе термоелектране на задовољавајућем нивоу, па су морале снаге одређених блокова да се спусте за трећину у претходном периоду.
„Што се тиче воде за хлађење на Сави, није проблем и не угрожава производњу у ТЕНТ-у. Међутим, оно што јесте изазов, то је квалитет угља који није задовољавајући и он онда утиче на количину произведене електричне енергије, али то се превазилази одређеним нивоом угља из увоза, који је веће калоријске вредности. Угља на депонијама има довољно, и оне се пуне сваким даном, 1.820.000 тона у овом моменту. Циљ је да пређу и 2.000.000 тона пре почетка зимске сезоне, да би управо имали додатну сигурност за периоде који су изазовни“, рекла је Ђедовић Хандановић.
На питање каква је ситуација у региону, она је одговорила да је веома изазовна, пре свега због неопходне висине водостаја Дунава за хлађење нуклеарних електрана, те је у Мађарској нуклеарна електрана Пакш већ смањена на 50 одсто капацитета и вероватно ће морати и да буде искључена.
„У Румунији такође један реактор не ради, други ради са смањеном снагом. У Бугарској такође, вероватно ће, ако се оваква настави ситуација, морати да искључе бар две јединице. И у том смислу, то све ствара притисак, пре свега на доступну количину електричне енергије, а онда и на цене електричне енергије које треба да се, од земаља које имају изазове, обезбеде на тржишту“, рекла је министарка.
Додала је да је тропски талас донео и велику потрошњу у Србији и да она достиже и 100 до 105 гигават-сати дневно, док, примера ради, зими трошимо око 110 или 115 у моментима када је најхладнија зима и када је највећа потрошња.
„Апелујем на грађане да се рационално понашају, да рационално користе електричну енергију, и да једноставно сви покушамо да допринесемо да превазиђемо овај сушни и тропски период што је лакше могуће. Најбитније је набавити енергију, и у том смислу, и додатне количине угља, и додатне количине мазута, али и недостајуће количине електричне енергије, да се набаве унапред и по предвидивим ценама. Наравно, то ствара и одређене финансијске притиске, али остајемо да надгледамо ту ситуацију и да апсолутно сви запослени у овом сектору заиста дају свој допринос, и да не сме доћи до било каквих искакања или испадања“, рекла је Ђедовић Хандановић.
На питање каква је ситуација са компанијом НИС, одговорила је да је тешка ситуација, али да додатно продужење лиценце од месец дана јесте олакшавајућа околност.
„Олакшавајућа је околност зато што ће НИС моћи да, пре свега, купи додатни танкер сирове нафте и да допреми барем 140.000 тона сирове нафте до рафинерије у Панчеву током месеца августа и то омогућава да рафинерија ради негде у просеку 11.000 тона дневно, да прерађује 330.000 тона месечно, што нам је много битно у овом моменту, јер се ослањамо великом мером за задовољење потрошње и потражње управо из рафинерије у Панчеву, јер је увоз такође отежан због ниског водостаја Дунава, те барже не могу да прођу оним темпом и капацитетом као што је то уобичајено, па и увоз нафтних деривата, на који се такође ослањамо, угрожен је, односно смањен“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Истакла је да је рафинерија у Панчеву значајан извор снабдевања тржишта, међутим, дугорочно решење остаје изазов у том смислу да се преговори између руских власника и мађарског МОЛ-а заврше и да дође до завршетка те трансакције.
„Председник Вучић је најавио и разговоре са председником Путином и мађарским премијером; наравно, увек постоји политичка димензија сваке овакве велике трансакције. Ми желимо, и урадили смо све, пре свега да заштитимо наше интересе и да омогућимо да до договора дође. Да ли ће до њега доћи, остаје да видимо; за нас је једино прихватљиво одрживо и дугорочно решење“, закључила је Ђедовић Хандановић.