Данас, 16. септембра по новом календару (односно 3. септембра по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне личности из историје Цркве. О житију свештеномученика Антима, свете мученице Василисе, Светог Јоаникија, архиепископа и првог српског патријарха, као и преподобног Теоктиста, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Свештеномученик Антим: Храбри исповедник који је крстио своје прогонитеље
Ђакон Стефан Јосиповић нас најпре упознаје са животом свештеномученика Антима, наглашавајући његово племенито порекло, врлине и значај у временима тешких прогона:
„Свети свештеномученик Антим рођен је у Никомидији и од детињства је васпитаван као прави хришћанин, украшен смирењем, љубављу, миром и ревношћу према Богу. Због својих врлина, постављен је за епископа Никомидије у време жестоког гоњења хришћана под царевима Диоклецијаном и Максимијаном.“
Како ђакон објашњава, Антим је био сведок огромних страдања, али његова мисија није престајала ни пред лицем смрти:
„У време његовог архијерејства у Никомидији су страдали многи хришћани, а једном приликом је у једном храму спаљено 20.000 мученика. Антим се склонио у село Оману, не да би избегао смрт, већ да би одатле храбрио хришћане у тамницама да остану верни Христу.“
Посебно дирљив моменат у његовом житију представља сусрет са римским војницима који су дошли да га ухапсе:
„Када су војници дошли да га ухвате, он их је примио са добротом и гостопримством, а затим им открио да је управо он човек кога траже. Војници су се задивили његовој доброти, а успут су поверовали у Христа и Антим их је крстио. Изведен пред цара, Антим је претрпео тешке муке на крају био посечен секиром, чиме је почетком четвртог века мученички пострадао за Христа.“
Света мученица Василиса: Девојчица која је победила огањ и звери
Говорећи о Светој мученици Василиси, ђакон Стефан посебно истиче њену невероватну веру и снагу духа, иако је била тек дете:
„Света мученица Василиса била је деветогодишња девојчица која је пострадала у Никомидији недуго после смрти Светог Антима. Иако су је мучитељи страшно мучили и цело тело јој прекрили ранама, она је остала верна Христу.“
Њено страдање било је праћено великим чудима која су довела до покајања чак и њених прогонитеља:
„Бог ју је сачувао неповређену у огњу и пред дивљим зверима, видевши њену веру и Божију силу, мучитељ Александар се покајао и примио хришћанску веру. После свих мука, Василиса је изашла у поље, клекнула да се моли и захвалила Богу. Током молитве предала је своју душу Богу око 309. године. Њено страдање остало је пример храбрости и верности Христу чак и у најтежим мукама.“
Свети Јоаникије: Од секретара до првог српског патријарха
Осврћући се на историју наше помесне Цркве, ђакон Јосиповић нас подсећа на живот и дело Светог Јоаникија:
„Свети Јоаникије архиепископ и први патријарх српски. Родом од Призрена, служио је најпре као секретар при краљу Душану. Архиепископом постао 1339. године, а 1346. уздигнут у звање патријарха.“
Описујући његово пастирско деловање и крај овоземаљског живота, ђакон додаје:
„Ревностан архипастир и уређивач Цркве српске, упокојио се 3. септембра 1349. године. Мошти му у Пећи.“
Преподобни Теоктист: Девет деценија духовне управе
На крају свог излагања, ђакон Стефан је говорио о преподобном Теоктисту, истакавши његову духовну повезаност са великим светитељима:
„Преподобни Теоктист, спостник и саподвижник Светом Јевтимију Великом. Теоктист је био игуман Јевтимијеве лавре, која се налази на шест миља далеко од Јерусалима идући ка Јерихону.“
Његов дуг и богоугодан живот оставио је неизбрисив траг у историји монаштва:
„Он је био у свему ученик Светог Јевтимија и под духовним руководством овога управљао је манастиром до своје деведесете године. Угодио је Богу животом својим и упокојио се половином петог века, а у време јерусалимског патријарха Анастасија.“