Данас, 30. августа по новом календару (односно 17. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житијима Светог мученика Мирона презвитера, Светог мученика Патрокла, преподобног Илије Калабријског и преподобног Алипија иконописца Печерског, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученик Мирон презвитер: Милосрђе крунисано мучеништвом
Свети мученик Мирон заузима значајно место међу ранохришћанским страдалницима. Отац Ђорђе истиче његову племениту нарав и неизмерну љубав коју је гајио према Господу и својим ближњима:
„Свети мученик Мирон презвитер беше свештеник у неком месту у Ахаји, по нарави благ, кротак, милосрдан, богољубив и човекољубив. На празник рођења Христова ухватише га у храму и најпре га огњем палише, а касније му кожу секоше на каише од главе до ногу.“
Његов овоземаљски живот завршен је страшним страдањем, али је његова вера остала непоколебљива. Свештеник Ковљен додаје: „На крају га одведоше у град Кизик и тамо мачем погубише. Пострада 250. године.“
Свети мученик Патрокле: Чудесно избављење и сведочење истине
Говорећи о Светом мученику Патроклу, отац Ђорђе се осврће на живот овог богатог, али скромног хришћанина који је своје имање подредио вери и милосрђу:
„Свети мученик Патрокле живео је у граду Тикасину, наследивши велико имање као прави хришћанин, раздели га као милостињу и живљаше подвижнички. Због светости живота свога доби дар исцељења. Цар Аврелијан нареди да га доведу, осуди га на смрт, а војници га поведоше у неку мочвару да би га тамо убили и тело његово оставили у блату да иструне.“
Сам тренутак његовог страдања био је праћен великим чудом Господњим, које свештеник детаљно описује:
„Он се на путу мољаше Господу Богу да тело његово не заврши у блату, и на чудесан начин анђели га пренесоше и оставише на неком сувом месту. Војници га тражише, нађоше и ту га погубише. Два просјака касније, која су пролазила, видевши тело његово и препознавши у њему добротвора онога који им је милостињу давао, узеше и чесно сахранише тело његово.“
Преподобни Илија и Алипије: Заштитници монаштва и иконописа
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на двојицу великих духовника и бранитеља православне традиције. О преподобном Илији Калабријском, отац Ђорђе каже:
„Грк пореклом, настојатељ манастира Меликука у Калабрији, у јужној Италији. У време иконоборства многи са Истока побегоше са иконама у Италију и умножи се монашки живот у Калабрији. Преподобни Илија упокоји се 703. године.“
Када је реч о преподобном Алипију, заштитнику иконописа, отац Ђорђе посебно наглашава његову духовну величину и чуда која су га пратила:
„Преподобни Алипије иконописац Печерски подражавао је живот светитеља које је осликавао. Исцели човека од губе и би удостојен виђења и анђела. Сконча мирно у старости 1114. године.“