Данас, 9. маја по новом календару (односно 26. априла по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије: Светог свештеномученика Василија Амасијског, Светог Јоаникија Девичког и Светог Стефана Пермског. О њиховим житијима и непоколебљивој вери за портал „Нова Пазова Уживо“ говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети Василије Амасијски: Заштитник чистоте и страдалник за истину
Свети Василије био је епископ у Амасији у време када је источним делом царства управљао Ликиније, зет цара Константина. Отац Ђорђе истиче како је Ликинијево отпадништво од вере довело до сурових прогона:
„Ликиније се предаде незнабоштву и идолопоклонству, а кроз то се предаде и разним демонима, па и демону страсти. Тада хтеде Глафиру, једну девицу која је била дворкиња код његове супруге, да оскрнави. Царица је управо посла у Амасију код свештеномученика Василија да је сакрије у цркви.“
Чувши за ово, Ликиније је послао војску да их ухвати. Како наводи свештеник Ковљен, Глафира је преминула на путу, док је епископ Василије изведен пред владара:
„Доведоше Василија пред Ликинија, који га баци на многе муке и на крају посече мачем 322. године, а његово тело баци у море. Када цар Константин Свети чу шта Ликиније чини са влашћу коју му је дао, нареди да се он ухапси и преда на галије, где је Ликиније на крају и умро.“
Свети Јоаникије Девички: Српски светитељ и чудотворац
Други велики светитељ кога данас помињемо јесте Свети Јоаникије Девички, пореклом из Зете, чији је живот био обележен строгим подвигом и молитвеним тиховањем.
„Свети Јоаникије Девички био је Србин из Зете, велики подвижник и молитвеник. По предању се каже да је Свети деспот Ђурађ Бранковић послао своју кћер, која је била тешко болесна, да је овај исцели. Свети Јоаникије је исцели својом молитвом.“
Отац Ђорђе подсећа да је светитељ касније подигао манастир који и данас носи име по њему:
„Подигао је манастир Девич, по коме је и добио име, где му и данас мошти почивају и где се упокојио мирно у Господу.“
Свети Стефан Пермски: Просветитељ и мисионар
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на лик Светог Стефана Пермског, који је свој живот посветио ширењу Јеванђеља у далеким и незнабожачким крајевима.
„Свети Стефан Пермски се од малена предаде молитви, подвигу и богомислију. Замонашио се у Ростову, у манастиру Светога Григорија Богослова. Сазнавши да постоји пермска земља која је сва запустела и обрасла незнабоштвом и разним идолопоклонством, пође тамо мисионарећи.“
Упркос бројним искушењима и отпору локалног становништва, његова жртва је уродила плодом:
„Измисионарио је ту земљу, чак поставио цркву и својим трудом, муком и подношењем понижења, обасјао је светлошћу Христовом читав тај свет. Када је пошао у Москву једнога дана, у путу се упокојио и предао душу своју Господу 1396. године.“
Житија ових светитеља, од амасијских обала до девичких шума и пермских степа, сведоче нам о неуништивој снази вере која вековима обасјава хришћански свет.
