Данас, 14. маја по новом календару (односно 1. маја по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије: Светог пророка Јеремију, Светог преподобномученика Акакија Папучара и Преподобног Пафнутија Боровског. О њиховим житијима и непоколебљивој вери за портал „Нова Пазова Уживо“ говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети пророк Јеремија: Пророк који је провидео пад Јерусалима
Свети пророк Јеремија заузима једно од најважнијих места у старозаветној историји. Отац Ђорђе истиче његову ревност коју је показивао још од ране младости:
„Свети пророк Јеремија је рођен шест стотина година пре Господа нашег Исуса Христа. Већ са својих петнаест година пророковао је Јудејима о пропасти и одласку у вавилонско ропство.“
Због своје искрености и речи које нису увек биле по вољи тадашњим владарима, често је страдао:
„Много пута због своје искрености према царевима и великашима није био трпљен, већ је често завршавао у тамници. Управо кроз тамнички прозор своја пророчанства је диктовао свом ученику Варуху.“
Свештеник Ковљен наглашава да су Јеремијина пророчанства досезала далеко у будућност, најављујући кључне догађаје из живота Пресвете Богородице:
„Прорекао је рођење Пресвете Богородице, као и бекство Пресвете Богородице и Боголаденца у Египат. Његове мошти пренете су у Александрију од стране Александра Великог, који га је много поштовао и саградио му мали маузолеј на гробу.“
Свети преподобномученик Акакије Папучар: Пут покајања и крви
Посебно потресна је прича о Светом Акакију, који је своју веру запечатио мученичком смрћу у деветнаестом веку. Отац Ђорђе описује његов пут од пада до светости:
„Преподобни мученик Акакије Папучар живео је у Солуну и за прво време се потурчио. Касније се покајао и отишао на Свету Гору да се подвизава и моли Господа Бога да му опрости. У Хиландару се молио Богу, а касније га је мајка пронашла и рекла му да треба мученички да пострада како би окајао свој грех.“
Његов коначни подвиг десио се у самом центру тадашње империје:
„Затраживши благослов од отаца, вратио се и отишао у Цариград, где је пострадао 1816. године.“
Преподобни Пафнутије Боровски: Од племића до чудотворца
На крају свог излагања, свештеник се осврнуо на лик Светог Пафнутија Боровског, великог руског подвижника:
„Преподобни Пафнутије Боровски био је син татарског великаша. Са својих двадесет година се замонашио и поживео је деведесет и четири године у манастиру.“
Отац Ђорђе истиче да је његов строги монашки живот крунисан посебним даровима:
„Био је девственик и велики подвижник, због чега је добио дар чудотворства. Упокојио се мирно 1478. године.“
Ови примери светитеља, од старозаветних пророка до нововековних мученика, подсећају нас на снагу истине и важност истрајности на путу вере, без обзира на цену коју човек мора да плати.
