Данас, 16. маја по новом календару (односно 3. маја по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије који су својом непоколебљивом вером и подвигом задужили хришћански свет. О чудесним житијима Светих мученика Тимотеја и Мавре и Преподобног Теодосија Кијево-Печерског за портал „Нова Пазова Уживо“ говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Тимотеј и Мавра: Љубав крунисана мучеништвом
Једна од најдирљивијих прича хришћанске историје везана је за млади брачни пар, Тимотеја и Мавру, који су своју оданост Христу посведочили заједничким страдањем. Отац Ђорђе истиче да је њихова жртва дошла у тренутку када су тек започели заједнички живот:
„Свети мученици Тимотеј и Мавра били су млади брачни пар који је пострадао за веру свега двадесет дана након свог венчања. Њихова љубав према Богу била је снажнија од свих земаљских веза и искушења која су пред њих ставили мучитељи.“
Према речима свештеника Ковљена, њихово страдање се догодило у време сурових прогона:
„Према историјским подацима и сведочанствима из житија, њихово страдање се догодило 286. године, у време цара Диоклецијана. Иако су били млади и пред собом имали цео живот, они нису устукнули пред претњама и страшним мукама које су им наметнуте због исповедања вере.“
Отац Ђорђе описује како су Тимотеј и Мавра, упркос наговорима да се одрекну Христа како би спасли једно друго, остали несаломиви и чак се међусобно храбрили до самог краја, када су распети на крстове окренути једно према другом.
Преподобни Теодосије: Стуб Кијевског монаштва
Други велики светитељ кога данас помињемо јесте Преподобни Теодосије, који заузима посебно место у историји словенског православља као један од оснивача Кијево-Печерске лавре.
„Свети Теодосије је био један од оснивача и игумана чувеног Кијево-печерског манастира. Његов живот био је обележен строгим подвигом, смирењем и непрестаном молитвом, чиме је поставио темеље монашког живота у тим крајевима.“
Свештеник истиче дуговечност и плодове његовог рада који трају и данас:
„За собом је оставио дубок духовни траг, а у Господу се упокојио 1074. године. Његово житије нас учи дисциплини духа и потпуној преданости служењу заједници и Богу, што је Кијево-печерску лавру учинило светиоником православља за све Словене.“
Ови светитељи, од младог мученичког пара из трећег века до великог игумана из једанаестог столећа, подсећају нас да је пут ка Господу увек отворен – било кроз крвну жртву и верност у браку, било кроз тихи и истрајни манастирски подвиг.
