Данас, 5. августа по новом календару (односно 23. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије, Свете мученике Трофима и Теофила и са њима тринаест мученика страдалих за веру, као и на Светога свештеномученика Аполинарија. О њиховим житијима и непоколебљивој вери, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.

Свети мученици Трофим, Теофил и њихови састрадалници: Неустрашиви сведоци вере
Говорећи о мученицима који су свој живот положили за Христа почетком четвртог века, отац Ђорђе подсећа на тешка времена гоњења хришћана, али и на снагу Божије благодати која их је чувала у најтежим тренуцима. Свештеник истиче њихову храброст у време сурових прогона:
„Свети мученици Трофим и Теофил, и тринаест њихових пријатеља, пострадаше у Ликији у време цара Диоклецијана. Пошто се не одрекоше Христа, мучели су их разним мукама.“
Њихово страдање било је праћено великим чудима, која су сведочила о сили њихове вере. Како отац Ђорђе наводи, ни најокрутније методе нису могле да сломе њихов дух:
„Бацише их у огањ, а из огња изиђоше неповређени. На крају их све посекоше мачем 308. године.“

Свети свештеномученик Аполинарије: Апостолски ученик и просветитељ Балкана
Други део свог излагања, свештеник Ковљен посветио је Светом свештеномученику Аполинарију, изузетно значајној личности из првих векова хришћанства, чији је мисионарски рад директно повезан и са нашим просторима. Отац Ђорђе посебно наглашава његово порекло и везу са Светим апостолом Петром:
„Свети свештеномученик Аполинарије био је ученик Светог апостола Петра, родом из Антиохије. У Риму га је Свети апостол Петар рукоположио за епископа и послао га у град Равену. У Равени учини многа чуда и утврди Цркву Христову.“
Након више од деценије управљања црквом, Свети Аполинарије доживљава прогон који га, по промислу Божијем, доводи на Балкан. Отац Ђорђе детаљно описује ово драматично путовање и чудесно спасење:
„Дванаест година је управљао црквом у Равени, на крају од незнабожаца би прогнан и тада на лађи крете за Илирију, дакле за данашњи Балкан. У томе путу, лађа потону и само се он спасе, његови свештеници који су га пратили и два војника незнабожна.“
Ово чудо оставило је дубок траг на сведоке, што је резултирало новим крштењима и ширењем Христове науке дуж реке Дунав:
„Војници, када видеше ово чудо како осташе живи, повероваше у проповед Светога Аполинарија и крстише се обојица. Проповедајући уз обалу Дунава, утврђивајући цркву и градећи храмове, проведе три године, а затим поново од незнабожаца би прогнан назад у Италију.“
Овоземаљски живот овог великог светитеља завршен је мученичким венцем, о чему свештеник на крају сведочи:
„Вративши се у Равену, многи хришћани се обрадоваше, и ту пострада од незнабожаца избоден ножевима.“

