Данас, 6. септембра по новом календару (односно 24. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне мученике из историје Цркве. О житију свештеномученика Евтихија, свете мученице Сире, светог мученика Татиона, преподобног Арсенија Комељског и светог Георгија Лимниота , за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Свештеномученик Евтихије
Свештеномученик Евтихије заузима посебно место у раној историји Цркве. Ђакон Стефан истиче његову невероватну оданост еванђелској служби и повезаност са највећим апостолима Христовим:
„Свештеномученик Евтихије, један од мањих апостола родом из Севастопоља, био је ученик и подражаватељ апостола Јована Богослова и Павла. Иако није убројан у 70 апостола, ипак се назива апостолом због тога што је био ученик великих апостола и што је у служби еванђелској показао праву апостолску верност.“
Његов живот био је испуњен великим чудима и страдањем због истине коју је неустрашиво проповедао. Ђакон Јосиповић посебно наглашава његов исповеднички пут и мученичку кончину:
„Посвећен за епископа, мисионара, Свети Евтихије путовао је много, имајући анђела за сапутника. У тамници примао је хлеб небески од анђела. Када му је тело било стругано зумбом железном, текла је из њега крв са необично благоуханим миром. Бацан у огањ и пред зверове и најзад посечен мачем у Севастопољу.“
Света мученица Сира
Говорећи о Светој мученици Сири, ђакон наглашава њен чудесни прелазак из незнабоштва у хришћанство и велику, искрену веру коју је показала још пре крштења:
„Васпитана у незнабоштву, девица Сира сазнаде о Христу од неких убогих жена хришћанки и њено младо срце распали се љубављу према Господу. При некој својој болести, а док још не беше крштена, потражи она праха из цркве од свештеника хришћанског. Но свештеник је као некрштену одби. Тада она са великом вером дотаче се одежде свештеникове и оздрави. То чудесно исцељење још је више утврди у вери Христовој.“
Описујући њено страдање, ђакон Стефан додаје како је храбро поднела све муке и преселила се у вечност:
„Њен бездушни отац предаде је љутим истјазањима, при којима она примаше охрабрења и утехе од небеских виђења. Насилно удављена конопом и утопљена у воду 558. године у време персијског цара Хозроја Првога у својој 18. години живота. И тако ова света девица сконча славно свој земаљски пут и пресели се у небеска анђелска насеља.“
Свети мученик Татион, Преподобни Арсеније и Свети Георгије
У наставку свог обраћања, ђакон Стефан Јосиповић се осврнуо и на остале велике угоднике Божије чији спомен данас обележавамо, подсећајући на њихову немерљиву жртву и подвиг. О Светом мученику Татиону је рекао:
„Свети мученик Татион, пореклом из Мантинеје близу Клаудиопоља… страдао у време Диоклецијана, после великих мучења жив зарит у земљу и тако предао душу своју Светом Богу.“
Описујући духовни пут Преподобног Арсенија Комељског, ђакон истиче његову тежњу ка молитвеној тишини и одрицање од световних почасти:
„Као младић примио монаштво у обитељи Светог Сергија Радоњешког… он жуђаше за молитвеном самоћом и удаљи се у Комељску шуму, где се до смрти подвизавао борећи се храбро са великим искушењима демонским. Упокојио се у Господу 1550. године.“
На самом крају разговора, подсетио је и на непоколебљивост и снагу Светог Георгија Лимонта:
„Свети Георгије Лимонит, велики подвижник олимпијски, пострадао у старости од 95 година у време иконоборства 716. године.“