Данас, 9. септембра по новом календару (односно 27. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне личности из историје Цркве. О житију преподобног Пимена Великог, преподобног Пимена Палестинског, светог Осије епископа Кордовског, као и свештеномученика Кукше и Пимена посника, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Преподобни Пимен Велики: Подвижник који је сабрао духовну мудрост
Преподобни Пимен Велики био је истакнути мисирски подвижник, чији је живот од ране младости био испуњен трагањем за Богом. Ђакон Стефан истиче његову преданост и жеђ за духовним знањем: „Као дечак посећивао знамените духовнике, и од њих сабирао опитно знање као пчела мед са цвећа. Једном умоли Пимен старца Павла да га одведе ка Пајсију. Видевши га, Пајсије рече Павлу: ‘Ово ће дете спасити многе, са њим је рука Божија’.”
Како објашњава ђакон Јосиповић, Пимен је временом привукао монаштву и своју браћу, а о њиховој одвојености од световног живота најбоље сведочи један дирљив сусрет: „Једном дође мајка да види синове своје. Но Пимен је не пусти унутра, него кроз врата упита: ‘Да ли више желиш да нас видиш овде или онамо у вечности?’ Мајка се удаљи са радошћу говорећи: ‘Кад ћу вас сигурно видети тамо, то не желим да вас видим овде’.”
Говорећи о њиховој строгој дисциплини и аскези, ђакон Стефан детаљно описује њихов свакодневни типик: „У манастиру ове тројице браће, којим је управљао најстарији брат Ава Анубије, овакав је био типик. Ноћу су четири сата проводили у рукодељу, четири часа у спавању, четири часа у псалмопојању. Дању су од јутра до подне проводили наизменично у раду и молитви, од подне до вечерње у читању, а после подне готовили су себи вечеру. Једини оброк у двадесет четири сата. И то обично од неких зеља.”
О дубокој скромности и смирењу овог светитеља, ђакон преноси саме Пименове речи: „Ми смо јели то што нам се предлагало. Нико никад није рекао: дај мени нешто друго, или ја то нећу. На тај начин ми смо провели сав живот у безмолвију и миру. Подвизавао се у петом веку, и упокојио се мирно у дубокој старости.”
Преподобни Пимен Палестински: Истинито сведочанство о судовима Божијим
Осврћући се на живот преподобног Пимена Палестинског, ђакон Стефан наводи да се овај угодник Божији подвизавао у Руви, палестинској пустињи, у време цара Маврикија. Његов живот носи снажну и строгу поуку о Божијој правди: „У младићству био овчар. Једном пси његови нападну некога човека и растрзају га, а он из несташлука не одбрани човека. Због тога би му откривено, да ће и он на крају погинути од зверова. Тако се и зби. Би изеден од зверова и предаде душу своју Господу.”
Свети Осија епископ Кордовски: Непоколебљиви бранитељ Православља
Говорећи о Светом Осији, ђакон Јосиповић наглашава његов огроман историјски допринос очувању чистоте православне вере у време великих искушења: „Преко шездесет година управљао црквом у Шпанији као епископ кордовски. Учествовао видно на првом васељенском сабору у Никеји и председавао помесном сабору сардикијском 347. године.” Његова борба за истину није јењавала ни у позним годинама, о чему ђакон Стефан сведочи: „Толико је ревновао за Православље да је и пред смрт своју поново предао анатеми Арија, Аријеву јерес.”
Свештеномученик Кукша и Пимен посник: Духовна веза јача од смрти
На крају разговора, ђакон се дотакао живота двојице монаха печерског манастира, свештеномученика Кукше и Пимена посника. Ђакон Стефан описује њихов мученички крај и невероватну духовну прозорљивост која их је спајала до самог краја: „Кукша са успехом проповедао Јеванђеље Вјатичанима и крштавао их. Једнога дана нападну га незнабошци и посеку са учеником његовим. У том часу Пимен посник стајаше на служби у печерском манастиру, па провидевши духом смрт свога ученика и друга Кукше узвикну: ‘Брат наш Кукша данас је убијен за Јеванђеље’. И рекавши ово и сам издахну 1113. године.”