Данас, 9. јула по новом календару (односно 26. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и чудотворне светиње које су обележиле историју Цркве. О житију преподобног Давида Солунског, као и о великим празницима посвећеним чудотворним иконама Пресвете Богородице – Тихвинској, Одигитрији и Лидској (Римској), за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Преподобни Давид Солунски: Велики подвижник и чудотворац
Свештеник Ђорђе Ковљен нас најпре упознаје са животом преподобног Давида, истичући његову дубоку веру и аскетски живот кроз који је угодио Богу:
„Преподобни Давид родом из Солуна, подвизавао се у једној колиби, преселио се касније у Тесалију, очистио своју душу постом и молитвом, велики подвижник и чудотворац, упокојио се 540. године.“
Икона Пресвете Богородице Тихвинске: Небеско јављање пред пад Цариграда
Говорећи о чудотворним иконама Мајке Божије, отац Ђорђе се посебно осврнуо на Тихвинску икону и њено чудесно пресељење из Цариграда на просторе Русије, где је постала извор велике духовне утехе:
„Икона Пресвете Богородице била прво у Цариграду, но пред пад Цариграда изненада се појави у ваздуху близу града Тихвина у северној Русији. Ту где се спустила на тој земљи саграђена је црква и касније манастир изграђен.“
Ова светиња је убрзо постала место на које су верни долазили тражећи помоћ и лек за своје немоћи:
„Бројна чуда исцељења догодише се пред овом иконом.“
Икона Одигитрија: Светиња коју је насликао апостол Лука
Посебно место у предању заузима икона Одигитрија (Путовођа), чије порекло досеже до самих почетака хришћанства. Свештеник Ковљен детаљно описује њен историјски пут од Јерусалима, преко царске престонице, све до Свете Горе:
„Ову икону наслика свети апостол Лука и показа је Пресветој Богородици, а она благослови ову икону. Најпре чувана у Јерусалиму, из Јерусалима царица Евдокија даде је у Цариград побожној Пулхерији, а ова је постави у Влахернској цркви у Цариграду.“
Отац Ђорђе наглашава да је ова икона небројено пута била спас како за појединце у невољи, тако и за читав град који је штитила:
„Два слепа човека, кажу, дођоше, вођена Пресветом Богородицом управо и стадоше пред ову икону и добише исцељење. Много пута спашавала град од напасника и разбојника.“
Описујући каснију судбину ове велике светиње током тешких времена гоњења икона, он додаје:
„У време иконоборства однета у манастир Пантократор на Светој Гори, зазидана у зид где и данас стоји, а пред њом непрестано гори кандило.“
Икона Лидска (Римска): Чудесно путовање преко мора
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на спомен Лидске, односно Римске иконе. Њен невероватан пут сведочи о Божјем промислу и заштити светиња у најтежим тренуцима за Цркву:
„Патријарх Генадије посла ову икону у Рим у време иконоборства из Цариграда. Она сама отплови до Рима и када преста иконоборачко гоњење, она се врати назад и вратише је и поставише у Цариград.“