Данас, 19. августа по новом календару (односно 6. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља велики празник Преображења Господа нашега Исуса Христа. О овом значајном догађају из Христовог овоземаљског живота, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Преображење на гори Тавор
Свештеник Ковљен истиче да је Господ Исус Христос у трећој години своје проповеди на земљи све чешће говорио Светим апостолима о свом предстојећем страдању, васкрсењу и вазнесењу. Како би их припремио за оно што следи и показао им своју божанску природу, Господ се упутио на гору Тавор:
„Управо боравећи под гором Тавор, узе три своја ученика и попе се на гору, узе Петра, Јакова и Јована. Изишавши горе, рече им да се моле Господу Богу. Они у молитви поспаше од умора.“
Међутим, када су се апостоли пробудили, угледали су величанствен призор:
„Једном приликом пробудише се и видеше Господа у слави својој. Како каже свети јеванђелист, његова хаљина беше као снег, а лице му сијаше као сунце. И Господ Исус Христос разговараше са Мојсијем и са Илијом.“
Сведочанство вере и глас Бога Оца
Видевши ову божанску славу, апостоли су осетили неизрецив страх и благодат. Отац Ђорђе подсећа на реакцију апостола Петра у том величанственом тренутку:
„Тада, по страху своме, Свети апостол Петар рече Господу: ‘Господе, хајде да направимо три сенице, једну Теби, једну Мојсију и једну Илији.’ И док он још то говораше, каже свети јеванђелист, облак заклони сву тројицу и чу се глас из облака, глас Бога Оца: ‘Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи, њега послушајте.’“
Господар живота и смрти и симболика апостола
Овај догађај није само откривање Христове божанске природе, већ и дубоко сведочанство о Његовој власти над читавом творевином. Отац Ђорђе детаљно објашњава дубљи смисао овог празника и присуство старозаветних пророка:
„Управо Господ Исус Христос овде показује славу своју, божанску природу своју, да Он заиста јесте Богочовек, друго лице Свете Тројице, Син Божији и она реч стваралачка Божија. То што су се јавили Мојсије и Илија, кажу свети оци, доказује да је Он заиста истинити и да је онај кога су пророци прорицали. Управо, каже, Мојсије је преминуо, а Илија је жив узет на небеса. И то показује да је Господ господар и живота и смрти.“
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо и на разлог због којег је Господ повео само тројицу изабраних ученика, указујући на симболику њихових хришћанских врлина:
„А управо ову тројицу Светих апостола узе Господ, не свих дванаест, него само њих тројицу, зато што су три највеће врлине биле у њима. Вера код Светог апостола Петра, нада код Светог апостола Јакова и љубав код Светог апостола Јована.“