Српска православна црква данас, 8. маја по старом, односно 21. маја по новом календару, молитвено прославља неколико великих светитеља који су својим животима и делима оставили неизбрисив траг у историји хришћанства. Данас се сећамо Чуда на гробу Светог апостола и јеванђелисте Јована, затим Преподобног Арсенија Великог, Свете Емилије и Преподобног Арсенија Трудољубивог. О овим великим угодницима Божијим, њиховом животу, подвигу и значају за нашу веру, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Чудо на гробу Светог апостола и јеванђелисте Јована
Говорећи о Светом апостолу Јовану, једном од најближих ученика Господа Исуса Христа, свештеник Ђорђе се посебно осврнуо на тајанствени и чудесни завршетак његовог овоземаљског живота. Кроз његове речи сазнајемо како је Свети Јован, када му се приближио час одласка са овог света, сам припремио свој одлазак:
„Свети апостол и јеванђелист Јован, када је умро, рече да се направи гроб за њега у облику крста. И он леже у тај гроб, и затворише гроб“.
Међутим, тајна његовог гроба убрзо је донела велико изненађење и потврду његове светости:
„Касније, када су отворили гроб, нису га нашли у гробу, јер га је Господ Бог васкрсао и узнео на небеса“.
Ипак, веза Светог Јована са овим светом и његова исцелитељска благодат нису нестале његовим вазнесењем. Свештеник Ђорђе наглашава да се вековима након тога дешава велико чудо на месту где је апостол био сахрањен:
„Али сваког осмог маја од тада, из овог гроба диже се нека прашина. И свако ко покупи ту прашину, приђе тој прашини, исцељује се од било које болести да је боловао“.
Преподобни Арсеније Велики: Од царског палате до мисирске пустиње
Други велики светитељ кога данас помињемо јесте Преподобни Арсеније Велики. Свештеник Ђорђе Ковљен нас води кроз његов необичан животни пут — од човека високог друштвеног статуса и интелектуалца, до скромног пустињака.
„Преподобни Арсеније Велики, родом од богатих родитеља, за прво време изучио је светске науке. И цар га узе за учитеља својих синова, и постави га чак и за сенатора“.
Живот на двору и васпитавање царевих синова донели су му велику славу, али и искушења. Отац Ђорђе описује прекретницу у Арсенијевом животу, која га је натерала да напусти све световне почасти:
„Једном приликом, док је васпитавао цареве синове, једног од њих казнио је. А овај, ношен гордошћу, није могао да опрости, већ је спремао освету светом преподобном Арсенију. Тада се Свети Арсеније побоја, обуче се као просјак и побеже у Мисир“.
У Мисиру (Египту), Арсеније проналази свој прави мир у потпуном предавању Богу:
„Дође у један манастир, предаде се подвигу. Педесет и пет година проживео је у молитви и посту, био велики пример монасима по строгости свога живота. Поживео је укупно сто година и мирно се упокојио у Господу 448. године“.
Света Емилија: Мајка која је родила светитеље
Посебно место у данашњем празнику заузима Света Емилија, мајка Светог Василија Великог. Свештеник Ђорђе истиче њену улогу као пример савршене хришћанске мајке која је цео свој живот посветила породици и духовном васпитању деце:
„Света Емилија, мајка Светог Василија Великог, у младости је хтела да остане девојка, девица, али је на силу удају и родила је деветоро деце“.
Иако њен првобитни животни план није био брак, Света Емилија је свој породични живот претворила у служење Богу, остављајући за собом невероватан духовни плод:
„У славу Божију све их је васпитала у духу хришћанства, онако како свака мајка треба да чини са својом децом. И да је њен посао уродио плодом, видимо по томе што је од деветоро њене деце — петоро постало светитељи“.
Међу том децом, како подсећа отац Ђорђе, налазе се стубови Цркве: Свети Василије Велики, Свети Григорије Ниски, Свети Петар Севастијски, Света Макрина и Света Теозовија. Након што је испунила свој мајчински задатак на земљи, Света Емилија се потпуно посветила монашком животу:
„У старости својој основала је манастир, ова Света Емилија, где је поживела са својом ћерком Макрином и упокојила се мирно 375. године“.
Преподобни Арсеније Трудољубиви
На самом крају свог обраћања, свештеник Ђорђе Ковљен поменуо је и Преподобног Арсенија Трудољубивог, светитеља из Кијевско-печерског патерика, који је својим несебичним трудом задобио Царство Небеско:
„Преподобни Арсеније Трудољубиви, монах кијевски, велики трудбеник, испосник и молитвеник, подвизавао се Господу Богу у љубави и вери, и упокојио се у 14. веку“.
Својим дивним казивањем, отац Ђорђе нас је подсетио на вредности вере, дубоког пожртвовања и љубави према Богу које су ови светитељи носили у својим срцима.
