Данас, 9. јуна по новом календару, односно 27. маја по старом календару, прослављамо сећање на неколико великих хришћанских светитеља. У данашњем издању доносимо вам приче о њиховим страдалним и чудесним животима, управо онако како их је за наш портал испричао свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети свештеномученик Терапонт, епископ сардијски
Говорећи о Светом Терапонту, свештеник истиче да је овај светитељ пострадао давне 259. године. Својим деловањем успео је да обрати многе Јевреје у хришћанство. Због тога је био „ухваћен и љуто мучен од стране Јевреја и глађу, и тамницом, и бијењем”.
Отац Ђорђе врло сликовито описује његово страдање:
„Једном приликом његово обнажено тело положили су на земљу и везали за четири коца и били га по телу. Тукли су га толико дуго док нису сву кожу са њега поскидали. На крају га заклаше.”
Посебно је чудесан догађај који је уследио непосредно након његове смрти. Како свештеник објашњава, она четири коца, будући натопљена његовом крвљу, „израсташе у велико дрвеће”. Данас се верује „да ко год се молио Господу Богу код тог дрвећа, добио је помоћ и добио исцељење”.
Свети мученици Теодора и Дидим
Ови свети мученици су пострадали 304. године, за време сурових гоњења хришћана од стране цара Максимијана у Александрији. Свештеник Ковљен нас подсећа на потресну причу о девици Теодори, која је била изведена на суд и, након дугих мука, одведена „у блудилиште, не би ли оскврнили такву војницу”. Била је предата војницима да са њом раде шта год желе.
У тим најтежим тренуцима, усрдно се молила Богу да сачува њену чедност. Тада на сцену ступа један војник по имену Дидим:
Он је први ушао код ње и рекао јој да је и он хришћанин те да јој неће наудити.
Затим је „скинуо са себе своју војничку униформу и обукао Теодору и отпустио је да побегне”.
Сам Дидим је обукао њену одећу како би заварао стражу.
Када су остали војници схватили каква је превара у питању, предали су Дидима на муке и осудили га. Видевши шта се дешава са њеним спасиоцем, Теодора је изашла и повикала да он не би требало да трпи због ње, већ да она треба једнако мученички да пострада. Обоје су погубљени заједно.
Свети Давид Гареџијски
Свети Давид био је један од грузијских стараца и светих отаца који су у Сирији проповедали и учвршћивали хришћанску веру. Свештеник наводи да је овај светитељ у својој старости решио да оде у Свету Земљу и посети Јерусалим.
Дошавши до капија Јерусалима, изговорио је својим ученицима дубоко скромне речи:
„Да он у ствари није достојан да иде путевима куда је ходио Богочовек Господ наш Исус Христос.”
Након тих речи, узео је три камена и кренуо назад својој кући. Анђео Господњи се тада јавио јерусалимском патријарху Илији и указао му на огромно смирење Светог Давида. Патријарх је наредио да Давида сустигну, те да му оставе само један камен, а два да врате, јер је „сва благодат” отишла са тим преподобним човеком.
Отац Ђорђе о томе сведочи: „И тај камен и дан данас стоји на његовом гробу и свако ко се моли Светом Давиду добија исцељење и преко онога камена.”
Свети Јован Рус
Пореклом из јужне Русије, Свети Јован је у младости био изузетно побожан, а светло вере је понео од својих богобојажљивих родитеља. Као младић је 1711. године учествовао у бици против Турака, где је био заробљен и предат турском команданту коњице да му буде слуга.
Његов живот у ропству био је обележен великим чудима. Свештеник набраја да је управо на Јованову молитву „овоме Турчину и житница била пуна, и добио је дете, и кажу да је тај господар његов сваковрсне благодати добијао управо на молитву Светога Јована”.
Пред сам крај земаљског живота, 1730. године, Јован је затражио да се причести. Због опасности у којој су се хришћани налазили, свештеник је морао да се сналази:
Свештеник није могао отворено и слободно да носи путир како би га причестио.
Из тог разлога је „издубио један кромпир”.
У тај кромпир је убацио часно тело и часну крв Господа Исуса Христа, отишао до Јована и причестио га, након чега се светитељ упокојио.
Данас се мошти овог великог светитеља налазе у Грчкој, на острву Евија. Грчка црква и народ га изузетно поштују, а на данашњи дан тамо се одржава и велики сабор. Како отац Ђорђе додаје, и многи Срби данас одлазе на Евију на поклоњење, молећи се за исцељење и укрепљење.