Данас, 10. јуна по новом календару, молитвено се сећамо тројице великих угодника Божјих. О њиховим животима и подвизима, у разговору за наш портал, сведочи свештеник Ђорђе Ковљен, чије нам речи откривају дубину њихове вере и страдања.
Свети Никита, епископ Халкидонски, у младости се одрекао света, отишао у пустињу и предао се подвигу. Због чистоте свога живота изабран је за архијереја на Халкидону, где је, како наводи отац Ђорђе, „беше старатељ и брижан многим убогима и сиротима“. Његова храброст се посебно огледала у време иконоборства, када је, бранећи иконопоштовање, „изобличавао цара за његово погрешно веровање“. Због тога га је цар Лав Јеврејин прогнао и бацио у тамницу где је, како каже свештеник Ковљен, „много пута омаловажаван“ и где је на крају скончао свој живот.
Сећајући се Свете мученице Еликониде, отац Ђорђе нас подсећа да је она рођена у Солуну и васпитана као хришћанка. Она је отишла у Коринт, где је храбро изобличавала незнабошце, због чега је убрзо ухваћена и предата на тешке муке. Свештеник посебно истиче чудо које се догодило приликом њеног страдања: „бачена једном приликом у огањ, али крв многа истече из њенога тела и угаси онај огањ“. Ни покушај да је лавови растргну није успео, јер су се звери, према речима оца Ђорђа, „умиљавале као неке умиљате мачке“. Након што је у храму полупала идоле, мучитељ је наредио да је посеку, те је тако ова светитељка окончала свој мученички пут.
На крају, отац Ђорђе нас подсећа на Светог Игњатија, епископа Ростовског, који је својим стадом управљао пуних 26 година са неизмерном „љубављу и милосрдношћу“. Његов одлазак са овога света пратило је чудо које је задивило многе. Свештеник Ђорђе Ковљен наводи: „Кад умре, кажу многи да су видели да је његово тело уздигло се из сандука, благословило сав народ и град и вратило се у сандук и почивало у миру“. Овај велики старац упокојио се у Господу 1288. године, оставивши за собом пример истинског пастира.
