Данас, 18. априла по новом календару (односно 5. априла по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на Свете мученике Агатопода и Теодоула, као и на Преподобног Марка Траческог. О њиховим житијима и непоколебљивој вери за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети Агатопод и Теодоул: Солунски мученици за Христа
Ова два светитеља, један старији ђакон и један млади чтец, своју веру су запечатили мучеништвом у Солуну. Отац Ђорђе описује њихово страдање у време цара Диоклецијана:
„Ова два мученика, Агатопод ђакон и Теодоул чтец, један старији, један млад момак, бише у Солуну и пострадаше у време цара Диоклецијана. Најпре бише изведени пред суд као хришћани, затим утамничени и извођени на разне муке.“
Упркос свим притисцима, остали су верни до самог краја, када су погубљени бацањем у дубине мора:
„Пострадаше тако што бише бачени у море 303. године.“
Преподобни Марко Трачески: Пустињак чија је вера померала планине
Посебно упечатљива је прича о Преподобном Марку Траческом, великом подвижнику чија је вера била толико снажна да је могла да чини незамислива чуда. Након смрти родитеља, Марко је изабрао пут потпуног одрицања.
„Велики подвижник пустињак, молитвеник и испосник… Када му умреше родитељи, он схвати да и њега чека смрт и тада прода и раздели све своје имање сиромашнима. Одлучи се да пође куд га Господ понесе, тако стаде на једну даску и пусти се низ море.“
Та даска га је, како наводи отац Ђорђе, довела до Етиопије, на планину Траческу, где је провео деценије у суровом подвигу:
„Ту се подвизавао тако што је јео земљу и пио морску воду. Тридесет година се подвизавао и мучили су га демони, а после тридесет година приступише му анђели и доношаше му да једе рибу и хлеб и осталу храну.“
Свештеник Ковљен посебно истиче снагу Маркове молитве кроз дијалог о вери која „помера планине“:
„Причао је о вери као зрно горушичино како је моћна. Каже: ‘Господ је рекао ако хоћемо да се ова планина помери, само кажемо планини да се помери, помери се’. Кад је он у разговору то рекао, планина креће да се помера, а он јој рече, махну руком и рече: ‘Врати се на своје место’. Ето колика је сила његове вере била и његове молитве.“
Преподобни Марко Трачески поживео је дуг и свет живот, проводећи скоро читав век у пустињском тиховању:
„Сто тридесет година је поживео, 95 година је живео у пустињи, а упокојио се 400. године.“
Ови примери из прошлости служе нам као моћан подсетник на то шта све човек може постићи кроз дубоку веру, смирење и непрестану молитву Господу.