Данас, 11. априла по новом календару (односно 29. марта по старом), Српска православна црква и верници из Нове Пазове и околине молитвено прослављају спомен на велике светитеље који су својом непоколебљивошћу задужили хришћанство. О житијима Светог Марка Исповедника, епископа аретуског, и Преподобног Јована Пустињака за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Фото: Нова Пазова Уживо
Свети Марко Аретуски: Исповедник који је победио цареву неправду
Свети Марко је био епископ у граду Аретуси у време цара Константина. Отац Ђорђе описује његов сукоб са незнабошцима који је почео још у време благочестивог цара, а свој врхунац достигао под Јулијаном Одступником.
„Свети Марко Исповедник, епископ аретуски, у време цара Константина разорио је један незнабожачки храм и многе је привео вери хришћанској из незнабоштва. Међутим, када је на престо дошао цар Јулијан Отпадник, он је почео поново да проповеда незнабоштво и хтео је да сви хришћани пређу у незнабоштво.“
Притисак на Светог Марка био је немилосрдан, али његова решеност да не помаже поновно подизање идолопоклоничког храма била је јача од страха.
„Тражаху од њега да им направи нови храм незнабожачки или да плати цену за онај храм који је разорио. Наравно, Свети Марко није имао тај новац, нити је хтео и да га има да им да, а поготово није хтео да гради незнабожачки храм.“
Свештеник Ковљен наводи да су муке којима је био изложен биле толико страшне да су чак и његови непријатељи занемели пред његовим трпљењем.
„Они су га много мучили, шибали су га, секли су му месо и на крају су га пустили. Марко је претрпео до краја. Видевши његово велико трпљење, они га пустише и он је остао на престолу епископском и после смрти цара Јулијана Отпадника, проповедајући хришћанство.“
Преподобни Јован Пустињак: Небески хлеб у бунару
Други светитељ кога данас помињемо је Преподобни Јован Пустињак, чији је подвиг у пустињи био обележен крајњим одрицањем и чудесном Божијом помоћи.
„Прослављамо и Преподобног Јована Пустињака. Он се подвизавао у пустињи египатској и каже се да је његов подвиг био толико велики да је ушао у један бунар и ту се десет година подвизавао.“
Отац Ђорђе истиче дирљив детаљ о томе како је овај пустињак опстајао у тако суровим условима захваљујући својој покорности и духовном вођству.
„Његов духовни отац и учитељ сваке недеље долазио је до тог бунара и доносио му хлеб. А тај хлеб је учитељу давао Свети Архангел да му носи да би се овај Јован Пустињак прехранио у том бунару.“
Након деценије проведено у молитвеном тиховању под земљом, Свети Јован је мирно предао своју душу Господу.
„Упокојио се у том истом бунару у четвртом веку, оставивши велики пример свим хришћанима како се треба подвизавати и молити Богу.“