Данас, 19. априла по новом календару (односно 6. априла по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије – Светог Евтихија, патријарха цариградског, и Светог мученика Георгија Новог. О њиховим житијима и непоколебљивој вери за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети Евтихије: Патријарх чудесних исцељења и велике мудрости
Свети Евтихије је био човек дубоке вере и учености, чији је живот био обележен како високим црквеним службама, тако и тешким прогонствима. Отац Ђорђе истиче његов почетак и брз успон у црквеној хијерархији:
„Свети Евтихије, патријарх цариградски, рођен је у Фригији. Пошто изучи све светске науке, он оде и замонаши се у једном манастиру, а касније постаде игуман тог манастира. У време цара Јустинијана, када се одржавао Пети васељенски сабор, он је задивио својом ученошћу цара Јустинијана и тадашњег патријарха Мину.“
Након смрти патријарха Мине, Евтихије је изабран за његовог наследника, али су убрзо наступила тешка времена због сукоба са царем:
„По смрти патријарха Мине, Евтихије би постављен за патријарха цариградског. Међутим, после дванаест година управљања црквом, дође у сукоб са царем Јустинијаном због неких јеретичких учења која је цар прихватио. Цар га тада прогна у изгнанство, где је провео дванаест година.“
Свештеник Ковљен наглашава да су се током тог изгнанства десила бројна чуда:
„У том изгнанству Бог га је обдарио великим даром чудотворства. Излечио је једну жену од крвоточења, затим је излечио једног слепог човека, а каже се и да је излечио једно дете које је било немо.“
Након дванаест година изгнанства, Свети Евтихије је враћен на свој престо, где је остао до краја земног живота:
„Када је умро цар Јустинијан, на престо дође цар Јустин који га врати из изгнанства. Још неколико година је управљао црквом и упокојио се мирно 582. године.“
Свети мученик Георгије Нови: Истрајност у вери пред султаном
Други светитељ кога данас помињемо је Свети мученик Георгије Нови, чија је жртва везана за период турске владавине. Свештеник Ђорђе Ковљен описује његову храброст пред искушењима која су пред њега ставили освајачи:
„Прослављамо и Светог мученика Георгија Новог, који је био из Јањине. Када су Турци хтели да га потурче и да га одврате од вере Христове, он је то на сваки начин одбијао.“
Његова оданост Христу одвела га је пред највишу власт и довела до мученичке смрти:
„Био је изведен пред самог султана и тамо је признао да је хришћанин и да се своје вере никада неће одрећи. Због тога би осуђен на смрт и обешен 1838. године.“
Ови примери Светог Евтихија и Светог Георгија Новог подсећају нас на различите путеве сведочења вере – кроз мудрост, чудесна исцељења и трпљење неправде, па све до највеће жртве за Христа.