Данас, 8. маја по новом календару (односно 25. априла по старом), православни верници свечано прослављају успомену на два велика светитеља раног хришћанства – Светог апостола и јеванђелисту Марка и његовог наследника, Светог Анијана, другог епископа александријског. О овим стубовима вере, њиховом мучеништву и чудесним сусретима који су променили историју цркве, за наш портал говори свештеник Ђорђе Ковљен.
Фото: Нова Пазова Уживо
Свети Марко: Писац Јеванђеља и оснивач цркве у Александрији
Свети апостол Марко није био само неми посматрач ширења Хришћанства, већ један од његових најважнијих проповедника. Како наводи отац Ђорђе, Марко је био нераздвојни пратилац једног од врховних апостола:
„Свети апостол и јеванђелист Марко беше сапутник Светог апостола Петра. У Риму је, по проповеди Светог апостола Петра, написао Свето Јеванђеље и оставио за утеху верном народу хришћанском.“
Након мисије у Риму, Марков пут га води ка Африци, где ће поставити темеље једне од најважнијих епископија у историји. Свештеник Ковљен истиче:
„Би постављен за епископа и послан у Мисир да проповеда, и управо у Александрији основа цркву и би први епископ александријски.“
Ипак, ширење истине у том периоду носило је страдалну цену. Марков земаљски пут окончан је суровим мучењем од стране оних који нису прихватили његову реч:
„Много пута шиканиран и гоњен од стране незнабожаца, на крају је ухваћен, утамничен и вукоше га колима по улицама. Управо ту, у тим мукама, издахну и преда Господу душу своју Свети апостол и јеванђелист Марко.“
Свети Анијан: Од обућара до епископа кроз чудно исцељење
Друга важна фигура коју данас помињемо је Свети Анијан, човек чији је сусрет са Марком био обележен истинским чудом. Њихова прича почиње сасвим обично, на александријским улицама, када је Марку затребала помоћ занатлије.
„Свети Анијан, други епископ александријски, био је наследник Светог апостола јеванђелиста Марка. Управо овај човек је био први кога је Свети апостол Марко срео када је дошао у Александрију,“ објашњава отац Ђорђе.
Догађај који је Анијана преобратио из обућара у верника, а касније и у светитеља, био је тренутак телесног и духовног исцељења:
„Пошто му се обућа поцепала, Марко дође код Анијана који беше обућар да му поправи обућу. Док је Анијан радио, повреди своју руку. Свети апостол Марко замеша свој пљувачак и земљу (блато) и намаза руку Светом Анијану, од чега се овај чудесно исцели.“
Ово чудо није било само тренутно олакшање боли, већ семе вере које је одмах проклијало у Анијановом срцу и његовом дому:
„Тада поверова Свети Анијан са свом породицом својом, крсти се и постаде хришћанин. Толико био ревностан да га је на крају Свети апостол Марко поставио за свога наследника да управља црквом у Александрији.“