Данас, 9. априла по новом календару (односно 27. марта по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на Свету мученицу Матрону Солунску, Преподобног Јована Прозорљивог и Преподобног Пафнутија. О житијима ових светитеља и њиховој непоколебљивој вери за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Света мученица Матрона: Вера снажнија од тамнице
Света Матрона била је сиромашна девојка, слушкиња код једне Јеврејке у Солуну. Отац Ђорђе истиче њену храброст да, упркос тешком положају, остане верна Христу.
„Света мученица Матрона Солунска беше слушкиња код неке жене Јеврејке. Та њена господарица на сваки начин је хтела да је одврати од вере Христове и да је приволи да иде са њом у јеврејску синагогу“.
Како наводи свештеник, Матрона је кришом одлазила у цркву, а када је господарица то сазнала, почела су страшна мучења.
„Она је то одбијала и кришом је ишла у цркву Христову. Када је господарица за то сазнала, она ју је тукла, изгладњивала и затварала у једну тесну и мрачну просторију“.
Упркос батинама и глади, Матрона је истрајала. Отац Ђорђе описује њен крај:
„Једном приликом толико ју је истукла да је Света Матрона у тој просторији и издахнула 351. године. Тело њено је господарица бацила са високе стене, али хришћани су га нашли и часно сахранили“.
Преподобни Јован Прозорљиви: Подвижник који је видео будућност
Други светитељ кога данас помињемо је Преподобни Јован, који је због свог светог живота добио од Бога посебан дар.
„Преподобни Јован Прозорљиви био је дрводеља по занату, али се у својој 25. години замонашио. Чак 42 године провео је у потпуној изолованости, у молитви и посту“.
Свештеник Ковљен наглашава да је Јован предвидео важне историјске догађаје:
„Бог га је обдарио даром прозорљивости, те је прорекао цару Теодосију Великом победе у његовим биткама. Упокојио се мирно у својој деведесетој години живота, 394. године“.
Преподобни Пафнутије: Стражар своје душе
На крају свог обраћања, отац Ђорђе се осврнуо на лик Преподобног Пафнутија, подвижника из 4. века.
„Преподобни Пафнутије подвизавао се у пустињи египатској. О њему се говорило да никада за свог живота није излазио из своје келије, нити је примао икакве посетиоце“.
Свештеник објашњава строгост његовог подвига:
„Толико је пазио на своју душу и своје мисли да је сматрао да би сваки разговор са људима могао да га удаљи од молитве Богу. Упокојио се крајем четвртог века“.
Ови примери из прошлости служе нам као подсетник на снагу вере и важност очувања духовног мира, без обзира на цену коју за то треба платити.