Cреда, 22. април 2026. 12:03

Cреда, 22.04.2026. 12:03

ДАНАС ОБЕЛЕЖАВАМО: Преподобни Тит Чудотворац и Свети мученици Амфијан и Едесије

ДАНАС ОБЕЛЕЖАВАМО: Преподобни Тит Чудотворац и Свети мученици Амфијан и Едесије

Фото: Нова Пазова Уживо

Подели:

Данас, 15. априла по новом календару (односно 2. априла по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије – Преподобног Тита Чудотворца и Свете мученике Амфијана и Едесија. О њиховим житијима и непоколебљивој вери за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.

 

О. Ђорђе Ковљен

 

Преподобни Тит Чудотворац: Смирењем до великих дарова

Преподобни Тит је од ране младости изабрао пут подвига, што га је учинило једним од највећих духовника свога времена. Отац Ђорђе истиче његов пут одрицања и духовне борбе:

„Преподобни Тит Чудотворац ради Христа остави свет и предаде се подвигу. Због подвига и великог смирења стекао је дар чудотворства од Господа.“

Његов живот је био обележен и борбом за очување чистоте православне вере у тешким временима:

„У време иконобораца бранио је православље и Господ га обдари чудотворством. Упокојио се у деветом веку“, навео је свештеник Ковљен.

Преподобни Тит Чудотворац Фото: Википедија

Свети мученици Амфијан и Едесије: Браћа по крви и вери

Посебно упечатљива је прича о двојици рођене браће, Амфијану и Едесију, који су, трагајући за истином, пронашли Христа и за Њега положили своје животе.

„Свети мученици Амфијан и Едесије, два брата рођена, рођени у месту Патара у граду… иако су изучавали незнабожачке науке, нису били задовољни с тим што су научили јер нису осетили истину у њима“, објаснио је отац Ђорђе.

Трагање за истином одвело их је ка хришћанству, што је потпуно променило њихову судбину:

„Некако просвећени Духом Светим, они одоше и крстише се. Крстивши се, постадоше хришћани и, немогући да живе поред незнабожаца, преселише се у Кесарију палестинску.“

Свети Амфијан
Фото: Википедија

Њихово сведочење вере догодило се у време сурових прогона под царем Максимином. Гледајући мучења других хришћана, браћа нису могла да ћуте:

„За време цара Максимина, када су гледали мучења хришћана, и они изиђоше и признаше да су хришћани и сами предани беху на велике муке“, рекао је свештеник.

Отац Ђорђе је описао и њихов заједнички, али ипак одвојени крај, који се догодио 306. године:

„Пострадаше обојица утопљени у море, али не заједно – један брат на једном месту, а други брат на другом месту. Утопљени и страдали 306. године.“

Ови светитељи нас својим примерима подсећају на снагу истине која преображава човека и на храброст потребну да се та истина брани по сваку цену.