На данашњи дан забележени су догађаји који су оставили значајан траг у историји науке, политике и друштва.
1832. — Оснивање Народне библиотеке Србије
На данашњи дан 1832. године у Београду основана је Народна библиотека Србије, једна од најстаријих културних институција у земљи, као део Државне штампарије, што је допринело развоју просвете и књижевности у Србији.
1935. — Изум најлона
Амерички хемичар Wallace H. Carothers и његов тим у компанији DuPont синтетисали су први полимер који ће касније постати познат као најлон. Иако је сам јавни приказ најлона био 1939. године на New York World’s Fair, сам проналазак 1935. године отворио је нову еру у индустрији текстила и синтетичких материјала.
1953. — Откривена структура ДНК
Научници Џејмс Ватсон и Френсис Крик објавили су да су установили дуплу хеликсну структуру молекула ДНК, револуционишући генетику и модерну биологију.
1986. — Атентат на Олофа Палмеа
Шведски премијер Олоф Палме убијен је док се враћао кући из биоскопа у Стокхолму, догађај који је потресао Шведску и остао један од најозлоглашенијих неразрешених политичких злочина у Европи.
1991. — Први заливски рат: ослобођен Кувајт
Коалиционе снаге предвођене САД објавиле су ослобођење Кувајта након судара с ирачким трупама, чиме је завршена офанзивна фаза Првог заливаског рата.
2013. — Папа Бенедикт XVI поднео оставку
Папа Бенедикт XVI постао је први поглавар Римокатоличке цркве који је поднео оставку у готово 600 година, што је означило важан преокрет у савременој историји папства.
Рођени на данашњи дан
1820. — Сер Џон Тениел, енглески илустратор, познат по илустрацијама књига Алиса у земљи чуда и Кроз огледало.
1888. — С. Чандрасекара В. Раман, индијски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1930. године за откриће Раман ефекта.
1940. — Марио Андрети, аутомобилски тркач, један од најуспешнијих у историји мотоспорта, чувен по титулама у Формули 1 и другим шампионатима.