Тај мајски дан деведесет и друге године остаће забележен као један од најсудбоноснијих датума у модерној историји Срба западно од Дрине. На заседању у Бањалуци, у условима већ распламсалог ратног вихора и потпуне политичке неизвесности, Скупштина српског народа донела је две стратешке одлуке које ће постати темељи опстанка и институционалног оквира Републике Српске: формирање сопствене војне силе и оснивање новинске агенције која ће ту борбу артикулисати пред светом.
Стварање штита: формирање Војске Републике Српске
Одлука о формирању Војске Републике Српске (ВРС) дошла је као директан одговор на повлачење Југословенске народне армије са територије Босне и Херцеговине, чиме је српски народ остао пред безбедносним вакуумом. На том бањалучком заседању, за команданта Главног штаба именован је генерал Ратко Младић. Војска није настала из војних уџбеника, већ из потребе да се повежу територијалне одбране и добровољачки одреди у јединствену, дисциплиновану формацију способну да заштити цивилно становништво.
Оно што овај војни феномен чини специфичним у историјским хроникама јесте његов народни карактер. ВРС је у својој суштини била војска резервиста — сељака, радника и интелектуалаца који су преко ноћи заменили своја оруђа пушкама како би одбранили сопствене кућне прагове. Током наредних година, ова формација ће проћи кроз најтежа искушења, од операције „Коридор 92“, којом је успостављена витална веза са Србијом, до одбрамбених битака на Подрињу и Крајини, постајући гарант потписивања Дејтонског мировног споразума.
Битка за истину: статус и значај агенције СРНА
Паралелно са војним организовањем, српско руководство је препознало да се рат не води само на терену, већ и у етру.
Важно је нагласити специфичну динамику настанка српских институција у пролеће деведесет и друге. Иако је дванаести мај у Бањалуци остао упамћен по формализацији државног оквира, Српска новинска агенција — СРНА фактички је почела са радом нешто раније, седмог априла 1992. године на Палама. Тај датум, велики празник Благовести, агенција и данас обележава као свој званични рођендан и крсну славу, сећајући се тренутка када је из скромне редакције емитована прва вест у свет.
Заседање Скупштине српског народа у Бањалуци, одржано дванаестог маја, представљало је други, подједнако важан корак. Док је војска тог дана тек званично формирана као јединствена сила под Главним штабом, агенцији СРНА је на овом заседању потврђен статус стратешке институције. Тиме је рад новинара на Палама добио своју пуну политичку и законску легитимацију, увезујући информативни рад са одбрамбеним напорима у јединствен систем заштите народних интереса.
Почеци агенције били су скромни, готово герилски. У оскудним техничким условима, први новинари и уредници преносили су вести које су често биле једини мост између линија фронта и остатка света. СРНА није била само медијски сервис; она је била инструмент државотворности, задужена да бележи хронику стварања једне нове политичке заједнице. Кроз њене депеше пролазиле су вести о страдањима, победама, али и дипломатским напорима, чиме је постављен темељ за будући информативни систем Републике Српске.
Дугорочни ехо бањалучких одлука
Данас, посматрано са историјске дистанце, дванаести мај 1992. године не представља само војни и медијски јубилеј. То је тренутак у којем је једна заједница одлучила да преузме потпуну одговорност за своју судбину. Формирање ВРС и СРНЕ били су комплементарни потези: један је служио одбрани тела и територије, а други одбрани достојанства и истине.
Иако је Војска Републике Српске касније, кроз реформу одбране, интегрисана у Оружане снаге БиХ, сећање на њен пут и трећи пук који данас баштини ту традицију, остаје кључни део идентитета народа.
С друге стране, СРНА је израсла у модерну новинску агенцију која и данас, деценијама након првих емитованих вести са Пала, представља стуб информисања у Републици Српској. Ови догађаји из маја деведесет и друге остају урезани као прекретница која је дефинисала политичку и физичку мапу савременог Балкана.