Сваке године, 15. фебруара, Србија обележава Дан државности – дан који нас подсећа на темеље модерне српске државе, њену историју, борбу за слободу и културни идентитет. Празник повезује два кључна догађаја у историји Србије: почетак Првог српског устанка 1804. године и усвајање првог устава Кнежевине Србије, Сретенског устава, 1835. године.
Почеци српске државности
Датум 15. фебруар је изабран јер је тог дана 1804. године у селу Орашцу покренут Први српски устанак против Османског царства. Народни скуп је одлучио о оружаном отпору, а вођа покрета био је Ђорђе Петровић – Карађорђе (1762–1817). Овај устанак представљао је први организовани покушај стварања независне српске државе након векова турске владавине.
Први српски устанак није био само војни отпор – био је и политички и социјални покрет који је уводио прве обликe управе, законе и дипломатске контакте са околним силама. Иако је устанак угушен 1813. године, поставио је темеље за наставак борбе за независност и јачање националне свести.
Сретенски устав: корак ка модерној држави
На исти дан, 15. фебруара 1835. године, у Крагујевцу је усвојен Сретенски устав, први писани устав Кнежевине Србије. Овим уставом је формално дефинисана структура власти, права грађана и обавезе владара, уводећи елементе поделе власти и ограничења утицаја кнежеве аутократије.
Иако је устав био кратког века и под притиском великих сила уклоњен већ након неколико месеци, остаје историјски симбол модернизације и правне државе у Србији. Сретенски устав је један од првих демократски инспирисаних устава у Европи тог периода и показује тежњу ка уређеном и праведном друштву.
Симболика празника
Дан државности обележава се и као дан Сретeња Господњег, што даје духовни и културни контекст празнику. Народне свечаности, академије и културни догађаји широм Србије подсећају грађане да је државност нешто што се не стиче једном заувек, већ се одржава кроз историју, знање и колективну свест о прошлости.
Овај дан нас подсећа да су слобода, национални идентитет и правна државност производ дугог и сложеног процеса који траје вековима.
Занимљиво да је Први српски устанак инспирисао и друге балканске народе у борби за ослобођење од Османлија. Историјски извори истичу да: Српска револуција након 1804. није остала ограничена само на Београдски пашалук, већ је добила шири, балкански и европски карактер, јер је показала да поробљени народи могу сами подићи борбу за права, аутономију и државност, што је имало морални утицај на друге народе које је такође тиранисала Османска власт. Неки историчари наглашавају да је српски покрет послужио као симболичан пример и подстицај у времену када су се балканске заједнице почеле окупљати око идеја националног ослобођења, што је кулминирало касније у другим покретима, попут грчке револуције из 1821. године и других устаничких тежњи у региону.
Сретенски устав је укључивао идеје о грађанским правима и владавини закона, што је у том периоду било јако напредно за Европу. Сретенски устав из 1835. године представљао је у то време правно и политички напредан корак како за Србију, тако и у ширем европском контексту. Историјски подаци показују: Устав је први пут у Србији формално поделио власт на законодавну, извршну и судску, што је и важан принцип модерне државне организације.
Он је јасно гарантовaо грађанска права: неповредивост личности, независност правосуђа, слободу кретања, слободу запошљавања, једнакост грађана без обзира на веру или етничку припадност и друге основне слободе.
Устав је у много чему био инспирисан европским уставним традицијама: темељен је на француском, белгијским и другим уставним решењима која су већ добила канонске обрисе после Француске револуције и обнове.
У европском оквиру он је био напредан зато што је у време усвајања релативно мало европских држава имало писане уставе са тако формализованим гаранцијама слобода и поделом власти, па је зато био окарактерисан као „један од либералнијих и демократски оријентисаних устава тог периода“.
Иако је остао на снази само 55 дана због притисака великих сила, његова идеја раздвајања власти и заштите појединачних права, оставила је трајан утисак у развоју правне и уставне мисли у Србији и историји модерних устава у Европи.
Данас: сећање и понос
Дан државности је први пут званично установљен 2001. године и од тада се редовно обележава као државни празник.
Дан државности Србије је прилика да се сетимо колико је борба за државу била дуга и колико су важни симболи слободе. Од Првог устанка до данас, овај празник нас подсећа да државност није само формалност – она је израз културног идентитета, правних достигнућа и колективне историјске свести.