Ејбрахам Брам Стокер (рођен 8. новембра 1847. у предграђу Даблина, Ирска; умро 20. априла 1912. у Лондону, Енглеска) био је човек чије је књижевно стваралаштво променило лице модерне хорор књижевности и учинило да читав свет доживи страх као естетику, лепоту и проклетство у једном.
Рођен као треће од седморо деце у породици која је ценила књиге више од многих земаљских блага, Стокеров живот започео је у сенци болести која га је до седме године држала лежећег у кревету. Те дуге године немоћи, како је сам касније записивао, биле су као ноћ у којој машта добија јачину, а страх и чудо постају једна ствар.
Кад је коначно устао и отишао у школу, Брам је, упркос свом касном почетку, успео да оствари изузетан успех на Тринити колеџу у Даблину, где је стекао диплому математике 1870. године. Био је атлетски изузетан, играо је рагби, био лидер студентских друштава и већ је тада показао љубав према писању – пишући критике и есеје који су откривали дубљу радозналост према људској представи о страху и чудном.
Буђење мрачне визије
После дипломирања кренуо је стазом коју многи његови савременици нису разумели, дуго је радио у државној служби у Даблинском двору, али је и као критичар позоришта градио репутацију писца оштрог ока и богате маште. Управо је једна таква позоришна критика, оцена представе Хамлета глумца Сира Хенрија Ирвинга, довела до сусрета који ће променити Стокеров живот. Ирвинг, један од највећих глумаца тог доба, позвао је млађег Стокера на вечеру у хотел у Даблину и тако је започело пријатељство и професионално партнерство које ће потрајати двадесет седам година.
Године 1878. Стокер је постао бизнис менаџер позоришта Лицеум у Лондону и остао на том месту до Ирвингове смрти.
Та посета лондонској култури, бурним разговорима, интелектуалним расправама и необичним креативним утицајима пробудила је у њему жељу да коначну форму да својим најтамнијим визијама – визијама које ће касније постати „Дракула“.
Ипак, идеја за „Дракула“ није пала као гром из ведра неба. Стокер није једноставно „измислио“ појам вампира – до 1890. већ је годинама истраживао фолклорне предаје о вампирима и натприродном, читао приче о мртвима који устају, бележио старе легенде и тражио речи и имена која би звучала истовремено и страшио, и фасцинантно.
Лондонска библиотека и трансилвански мистицизам
Нека од тих истраживања Стокер је водио у чувеној Лондонској библиотеци, где је прелистао књиге о Источној Европи — међу белешкама наишао је на име „Дракула“ за које је веровао да на руманском језику значи „ђаво“ (што је за његову причу имало драматичну симболику) и које је употребио за свог централног јунака: тајновитог, древног језиво опасног трансилванијског племића.
У лето 1895. године Стокер је боравио у малом селу Круден Беј у Шкотској. Тамо, у хотелу Килмарнок Армс, он је почео да бележи странице које ће постати основа „Дракуле“, инспирисан околином, морским ветровима и руинираним зидинама Слејнс касла, чије су клупе и ходници допринели визуелном утиску његовог фиктивног замка вампира.
Књига „Дракула“ први пут је објављена године 1897. као роман састављен од дневничких белешки, писама, новинских исечака и телеграма, што читатељу даје осећај да сам склапа делове једне страшне и непрестано растуће мистерије о древном злу које долази из забачених планина у срцу Европе.
Страхови и искушења времена
Током читавог процеса писања, Стокер је синоћне слике замка, легенде о мртвима и древне предаје о вампирима укрстио са страхом свог времена – страхом од непознатог, од Истока који прети да продре у модерни Запад, од репресивних друштвених норми и сексуалних тензија које оно време није хтело да призна.
Кад је „Дракула“ угледао светлост дана, није одмах постигао огромну популарност, али је његов утицај растао како су адаптације за позориште, касније за филм и телевизију, шириле лик Дракула у свест читалаца и гледалаца. Данас се, без „Дракула“, не може замислити ниједна прича о вампирима; сам појам вампира и његова визуелна и симболичка тежина у великој мери почива на Стокеровом готском прецизном замислу и литерарној машти.
Стокер је умро у 64. години живота, оставивши иза себе дело које је одјекнуло кроз векове, културе, медије и страхоте које роде инспирацију. „Дракула“ није само хорор роман, то је прича о људском страху и искушењу, о жељи за животом и о мраку који свако од нас носи у себи.