Недеља, 25. октобар 2026. 08:10

Недеља, 25.10.2026. 08:10

Догодило се на данашњи дан – 25.октобар

Догодило се на данашњи дан – 25.октобар

Подели:

Догађаји

732 — Франачки владар Карло Мартел у бици код Поатјеа тешко поразио Омејадски халифат и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу.
1415 — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске.
1495 — У Португалу на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни. Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португал светска поморска и колонијална сила. Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори.
1616 — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије.
1815 — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Али-пашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка.
1918 — Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском.
1936 — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин.
1938 — Либија постала део Италије.
1949 — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока. Блокада Југославије трајала до 1955.
1956 — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада.
1971 — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван.
1983 — Војска САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар.
1995 — На основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали.
2001 — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра.
2010 — У Београду отворен 55. Међународни сајам књига.

Рођења
1330 — Луј II Фландријски, гроф Фландрије, Ретела и Невера. (прем. 1384)
1755 — Франсоа Лефевр, француски маршал. (прем. 1820)
1759 — Марија Фјодоровна, супруга руског императора Павла I. (прем. 1828)
1767 — Бенжамен Констан, француски књижевник. (прем. 1830)
1772 — Жеро Дирок, француски генерал. (прем. 1813)
1800 — Жак-Пол Мињ, француски свештеник. (прем. 1875)
1806 — Каспар Шмит (познат као Макс Штирнер), немачки филозоф анархиста. (прем. 1856)
1811 — Еварист Галоа, Француски математичар, познат по теорији која носи његово име. (прем. 1832)
1825 — Јохан Штраус Млађи, аустријски композитор, виолиниста и диригент. (прем. 1899)
1827 — Марселин Бертело, француски хемичар и политичар. (прем. 1907)
1838 — Жорж Бизе, француски композитор. (прем. 1875)
1842 — Димитрије Руварац, српски историчар, публициста и политичар. (прем. 1931)
1856 — Драгутин Горјановић-Крамбергер, хрватски геолог, палеонтолог и археолог. (прем. 1936)
1877 — Хенри Норис Расел, амерички астроном. (прем. 1957)
1879 — Фриц Харман, немачки серијски убица. (прем. 1925)
1881 — Пабло Пикасо, шпански сликар и вајар. (прем. 1973)
1888 — Ричард Берд, амерички контраадмирал, поларни истраживач и авијатичар. (прем. 1957)
1895 — Леви Ешкол, израелски политичар. (прем. 1969)
1913 — Клаус Барби, немачки официр. (прем. 1991)
1916 — Хелге Ларсон, шведски кајакаш. (прем. 1971)
1919 — Беате Узе, немачки пилот и предузетник. (прем. 2001)
1920 — Меган Тејлор, британска клизачица. (прем. 1993)
1921 — Михај Румунски, краљ Румуније. (прем. 2017)
1921 — Иван Хетрих, југословенски и хрватски редитељ. (прем. 1999)
1925 — Пеце Атанасовски, југословенски и македонски музичар. (прем. 1996)
1927 — Лоренс Колберг, амерички психолог. (прем. 1987)
1928 — Ентони Франсиоза, амерички глумац. (прем. 2006)
1928 — Петер Наур, дански научник. (прем. 2016)
1931 — Ани Жирардо, француска глумица. (прем. 2011)
1936 — Арнфин Несет, норвешки серијски убица.
1941 — Ен Тајлер, америчка списатељица.
1947 — Глен Типтон, енглески музичар, најпознатији као гитариста групе Judas Priest.
1950 — Крис Норман, енглески музичар, најпознатији као певач групе Smokie.
1957 — Ненси Картрајт, америчка глумица и комичарка.
1959 — Ратко Достанић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1961 — Чед Смит, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе Red Hot Chili Peppers.
1969 — Олег Саленко, руски фудбалер.
1971 — Елиф Шафак, турска књижевница.
1976 — Ахмад Ал-Дуки, фудбалер Саудијске Арабије.
1979 — Жоао Нуно Лукас, португалски фудбалер. (прем. 2015)
1984 — Кејти Пери, америчка музичарка и глумица.
1988 — Чандлер Парсонс, амерички кошаркаш.
1989 — Филип Гргић, хрватски теквондоиста.
1990 — Милена Рашић, српска одбојкашица.
1993 — Ајзеа Остин, амерички кошаркаш.
1993 — Иван Гарсија, мексички скакач у воду.
1994 — Алекса Аврамовић, српски кошаркаш.
2001 — Елизабета од Белгије, белгијска принцеза.

Смрти
625 — Папа Бонифације V.
912 — Рудолф I од Бургундије, краљ Бургундије. (рођ. 859)
1047 — Магнус Добри, краљ Норвешке. (рођ. 1024)
1154 — Стивен од Енглеске, енглески краљ. (рођ. 1096)[2]
1363 — Војислав Војиновић, српски кнез.
1400 — Џефри Чосер, енглески писац, песник и филозоф. (рођ. 1343)
1415 — Едвард од Норича, војвода од Јорка. (рођ. 1373)
1478 — Катарина Косача Котроманић, босанска краљица. (рођ. 1425)
1495 — Жоао II Португалски, краљ Португалије. (рођ. 1455)
1647 — Еванђелиста Торичели, италијански математичар и физичар. (рођ. 1608)
1651 — Јов Почајевски, руски православни светитељ. (рођ. 1551)
1760 — Џорџ II, краљ Велике Британије и Ирске. (рођ. 1683)
1826 — Филип Пинел, француски лекар и психијатар. (рођ. 1745)
1833 — Абас Мирза, персијски престолонаследник и војсковођа. (рођ. 1789)
1920 — Александар Грчки, краљ Грчке. (рођ. 1893)
1945 — Роберт Лај, нацистички политичар. (рођ. 1890)
1955 — Садако Сасаки, јапанска девојчица симбол страдања Јапана од атомске бомбе. (рођ. 1943)
1963 — Карл фон Терцаги, аустријски грађевински инжењер и геолог. (рођ. 1883)
1973 — Абебе Бикила, етиопски атлетичар. (рођ. 1932)
1994 — Милдред Натвик, америчка глумица. (рођ. 1905)
1997 — Марко Вукобрат Јарић, српски физичар. (рођ. 1952)
2002 — Ричард Харис, ирски глумац. (рођ. 1930)
2002. — Рене Том, француски математичар. (рођ. 1923)
2010 — Весна Парун, хрватски песник и писац. (рођ. 1922)
2014 — Џек Брус, шкотски музичар и композитор. (рођ. 1943)
2018 — Борислав Пелевић, српски политичар и један од команданата Српске добровољачке гарде. (рођ. 1956)