У најновијој, изузетно емотивној и без длаке на језику испричаној епизоди „Пулса Пазове”, гостовала је Тања Тодоровић, дипломирани олигофренолог. Својим ставовима уздрмала је многа уврежена мишљења о васпитању, развоју деце и суровости модерног родитељства.
Дете није број на тесту интелигенције Говорећи о тестирању деце и постављању дијагноза, Тања је била изричита у томе да се деци не смеју лепити етикете на основу тренутних резултата и застарелих норми.
„Дијагноза је само једна шифра, а дете није шифра. Дете није никакав број. Дете је целокупно људско биће и треба га посматрати целокупно”, истакла је она, рушећи мит о непогрешивости тестова интелигенције. „Ниједан тест интелигенције који није превазиђен је само полазна основа рада, и ништа друго од тога. Много је важније да ли је дете тог дана мотивисано, нахрањено и наспавано.”
Шок у ресторанима: Бебе које скролују и „лажни аутизам” Највећу пажњу изазвао је њен оштар осврт на прекомерну употребу технологије код најмлађих. Тодоровићева упозорава да екрани стварају зависност која симулира симптоме аутизма.
„Ми имамо брдо екранизоване деце. Ја у Београду идем по ресторану и објашњавам мајкама да није нормално да дете са осам месеци скролује док она прича са пријатељицом”, испричала је Тања, додајући застрашујућу чињеницу да се деца понашају „као наркомани када им се одузме екран”.
Њена порука данашњим родитељима је јасна, гласна и отрежњујућа: „Деца треба да буду прљава, да се пењу по дрвећу, да се играју у блату, да иду боси! Данашња деца немају пашће, они су као лутке из излога које родитељи треба да фотографишу за Инстаграм.”
Кобна грешка: Не чекајте трећу годину! Када је у питању развој говора и рани знаци попут изостанка контакта очима или неодазивања на име, њен савет је хитна реакција.
„Један симптом не значи кашњење, али када их има више, треба се јавити стручњаку. Што се пре укључи стручњак, то је боље за дете због неуропластичности мозга”, упозорава она, наглашавајући да је некадашње правило о чекању до треће године потпуно погрешно и опасно.
„Схватила сам да ту губим себе. Та емпатија ми је доносила терет, преузимала сам га на себе”, искрена је била гошћа. Како каже, државни систем ју је ограничавао, због чега је основала свој Едукативни центар „Сириус”, где деци приступа слободно и мултидисциплинарно. Рад са децом са сметњама у развоју донео јој је и најлепшу животну лекцију:
„Научила сам да се грлим, да волим дубље и шире. Научила сам да је различитост једно огромно богатство.”
Ова епизода је апсолутна обавезна лектира за сваког родитеља, васпитача и све оне који желе да сазнају шта се заиста крије иза проблема у понашању модерних генерација.
Целу епизоду можете погледати на