Данас су студенти на бициклима показали завидно умеће – возили су без руку! И док су педале радиле пуном паром, а руке биле слободне, нама је на памет пао један стари, добро познати виц.
Мали Перица вози бицикл и довикује мајци:
– Мама, мама, види, возим без руку!
После неког времена поново пролази:
– Мама, мама, види, возим без ногу!
А онда, после још једног круга:
– Мама, мама, види, возим без зуба!

Срећом, данашња бициклистичка вожња протекла је без таквог завршетка, барем колико смо могли да видимо.
А за то, у духу политичке сатире, заслуге би могле да припадну и добрим путевима изграђеним у време Александра Вучића. Јер, замислите само да су бициклисти наишли на неку рупу из оних чувених „жутих времена“! Тада би овај стари виц можда добио и своју савремену верзију.
Овако, руке слободне, точкови се окрећу, а осмех не силази с лица.
Ипак, један савет за све љубитеље бициклистичких акробација: руке на корман, очи на пут и зубе на броју!
Јер, колико год пут био добар, гравитација не прави разлику између власти и опозиције.
Пулс Врбас
