Догодило се на данашњи дан
Догађаји
681 — У византијској престоници Константинопољу, под покровитељством цара Константина IV, закључен Шести васељенски сабор.
1810 — Мигел Хидалго, парохијски свештеник у Долоресу, Гванахуато, је одржао говор Вапај Долореса својим парохијанима, започевши Мексички рат за независност од Шпаније.
1859 — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон у источној Африци открио велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик.
1908 — Аустроугарска и Руска Империја се споразумели да се Аустроугарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија под притиском Аустроугарске и Немачке у марту 1909. признале анексију.
1920 — Бомба сакривена у кочијама је експлодирала испред седишта банке Џ. П. Морган у Њујорку, усмртивши 38 особа и ранивши око 400.
1941 — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија. Абдикацију изнудили Уједињено Краљевство, САД и СССР због шахове пронемачке политике.
1959 — Зирокс је представио Xerox 914, први модерни фотокопир апарат, који је изумео амерички физичар Честер Карлсон.
1963 — Малаја, Сингапур, Северни Борнео (данашњи Сабах) и Саравак су се ујединили у Малезију.
1966 — Извођењем опере Самјуела Барбера „Антоније и Клеопатра“ отворена нова зграда Метрополитен опере у Линколновом центру у Њујорку.
1978 — У Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велик број села потпуно разрушени.
1982 — Либанска хришћанска милиција је започела тродневним масакр у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту у ком је убијено најмање 800 људи.
1987 — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
1992 — Британска фунта је избачена из Европског механизма курсева валута на Црну среду и претрпела је велику девалвацију.
2001 —
Кина после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију.
Одбојкаши Југославије освојили прво место на Европском шампионату.
2005 — Почело Европско првенство у кошарци 2005. у Србији и Црној Гори.
Рођења
1387 — Хенри V Ланкастер, енглески краљ. (прем. 1422)
1745 — Михаил Кутузов, руски војсковођа. (прем. 1812)[1]
1823 — Михаило Обреновић, кнез Србије. (прем. 1862)
1894 — Александар Дероко, српски архитекта, историчар уметности и писац. (прем. 1988)
1918 — Бранка Веселиновић, српска глумица. (прем. 2023)
1923 — Ли Гуангјао, сингапурски државник. (прем. 2015)
1924 — Лорен Бакол, америчка глумица. (прем. 2014)
1925 — Б. Б. Кинг, амерички блуз музичар. (прем. 2015)
1925 — Ђокица Милаковић, југословенски и хрватски глумац. (прем. 2001)
1937 — Драган Шкорић, инжењер је пољопривреде и генетичар.
1947 — Гордана Стевановић, патолог, професор и дописни члан изван радног састава Академије науке и умјетности Републике Српске.
1952 — Мики Рорк, амерички глумац, сценариста и боксер.
1955 — Ђорђе Божовић ,,Гишка“, комадант Српске Гарде, пре тога сарадник СДБ и криминалац. (прем. 1991)
1956 — Дејвид Коперфилд, амерички мађионичар.
1958 — Џенифер Тили, канадска глумица.
1963 — Ричард Маркс, амерички музичар и музички продуцент.
1966 — Никола Пејаковић, српски глумац, сценариста, редитељ и музичар.
1968 — Марк Ентони, амерички музичар, глумац, музички и ТВ продуцент.
1968 — Тара Крос Бетл, америчка одбојкашица.
1970 — Недељко Јовановић, српски рукометаш и рукометни тренер.
1970 — Нела Кочиш, хрватска глумица.
1971 — Ејми Полер, америчка глумица, комичарка, сценаристкиња, продуценткиња и редитељка.
1972 — Тања Ћирковић Величковић, српска хемичарка и члан САНУ.
1973 — Александар Винокуров, казахстански бициклиста.
1976 — Јелена Ћурувија, српска глумица.
1976 — Адел Шедли, туниски фудбалер.
1979 — Фло Рајда, амерички музичар.
1994 — Александар Митровић, српски фудбалер.
Смрти
1380 — Карло V Мудри, француски краљ. (рођ. 1338)
1498 — Томас де Торкемада, шпански доминиканац. (рођ. 1420)
1647 — Салих-паша Невесињац, османлијски велики везир. (рођ. отприлике 1607)
1736 — Габријел Данијел Фаренхајт, немачки физичар. (рођ. 1686)
1931 — Омара Мухтара, либијски национални вођа. (рођ. 1858)
1936 — Карл Буреш, аустријски политичар. (рођ. 1878)
1977 — Марија Калас, грчка оперска певачица. (рођ. 1923)
2008 — Милош Грбић, одбојкаш, репрезентативац СФРЈ (рођ. 1943)
2009 — Филип Николић, француски музичар и глумац. (рођ. 1974)
2021 – Душан Ивковић, југословенски кошаркаш и српски кошаркашки тренер. (рођ. 1943)
Празници и дани сећања
Међународни дан очувања озонског омотача
1620 — Брод „Мејфлауер“ кренуо из енглеске луке Саутхемптон с путницима који ће основати Плимут, прву сталну енглеску колонију у Северној Америци.
1810 — Масовним устанком сељака које су предводили Мигел Идалго и Кастиља и Хосе Моралез, у Мексику почела борба за независност од шпанске власти, завршена стицањем независности 1821. Датум избијања устанка слави се у Мексику као Дан независности.
1861 — Заступништво града Загреба доделило Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата „сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају“.
1963 — Малаја, Северни Борнео, Саравак и Сингапур основали Малежанску федерацију.