Алтернатива за Немачку све снажније обликује политичку сцену своје земље и постаје важан део ширег суверенистичког покрета који захтева другачију Европу – Европу равноправних и самосталних држава. О односима Немачке према Србији, будућности континента, Косову и Метохији, изборима и економским резултатима наше земље за „Vesti-online“ говори посланик „AfD“-а Тобијас Тајх (Tobias Teich).
Тајх поручује да Србија има право да самостално одлучује о својој будућности, без условљавања и мешања споља, и оцењује да би јачање „AfD“-а отворило простор за равноправнији и садржајнији однос Београда и Берлина.
Да ли би даље јачање „AfD“-а у Немачкој за Србију могло да значи мање политичких притисака, посебно када је реч о Косову и Метохији?
– Да, чврсто верујем да би било тако, управо зато што притисак којем је Србија тренутно изложена не долази од Немачке као државе, већ од актуелног политичког естаблишмента у Берлину. Садашња немачка савезна влада, са својим менталитетом блоковских странака, верује да другим сувереним државама може да диктира политику претњама санкцијама, условљавањем и моралним уценама.
То би се променило јачањем „AfD“-а – не само зато што бисмо према Србији водили другачију политику засновану на интересима, већ и зато што се начелно противимо таквом облику мешања. „AfD“ генерално не подржава санкције и вршење притисака као инструменте спољне политике, било према Србији или према другим државама. Принцип немешања у унутрашње послове суверених држава представља један од носећих стубова наше спољне политике.
Годинама се говори о стварању „нове Европе“. Велики део грађана сматра да једино политичка десница може из темеља да промени европску политику. Да ли „AfD“- себе види као покретачку снагу која може да подстакне промене и у другим државама чланицама Европске уније?
– Ми себе видимо као део европског патриотског покрета који се залаже за национални суверенитет, заштиту граница и Европску унију отаџбина, уместо централизоване супердржаве. Успеси патриотских снага у Италији, Холандији, Шведској и Мађарској, као и недавно гласање против Европске уније на Исланду, показују да нисмо изоловани, већ да представљамо део једног ширег политичког правца.
„AfD“ настоји да изгради чвршћу сарадњу са странкама и владама сличних ставова у Европи – међу њима са Мађарском, али и другим источноевропским државама, попут Србије. На тај начин учествујемо у темељном преусмеравању европске политике: даље од туторства Брисела, а ка већем националном самоодређењу.
Доналд Трамп је отворено подржао „AfD“ . Да ли то показује да се америчка администрација и немачка политичка елита, можда први пут после много деценија, озбиљно разилазе у политичким ставовима и виђењу будућности Европе?
– То је развој догађаја вредан пажње. Када актуелни председник Сједињених Америчких Држава јавно поздравља изборни успех „AfD“-а, као што је недавно био случај у Саксонији-Анхалту, и говори о „MGGA“, док немачка влада на то реагује љутито, онда се заиста види дубок јаз.
Трансатлантска осовина је деценијама почивала на консензусу етаблираних странака, али се и то сада мења. Данас видимо да делови америчке администрације патриотске и миграционо критички настројене покрете у Европи, а посебно „AfD“, посматрају као савезнике у борби против неуспешне мултикултуралне политике, док Берлин остаје везан за старе обрасце и уверења. То је стварни политички раскид, а не само успутна реторичка напомена.
Како „AfD“ гледа на предстојеће изборе у Србији и какав развој политичких односа између Србије и Немачке очекујете после избора?
– „AfD“ је и раније слао посматраче на парламентарне и председничке изборе у Србији, последњи пут 2022. и 2023. године. Увек смо наглашавали да је искључиво право српског народа да слободно и без спољног утицаја одлучује о својој политичкој будућности.
Државни суверенитет за „AfD“ није празна фраза, већ основно начело наше целокупне спољне политике. Тај принцип подједнако важи за Србију као и за саму Немачку. Због тога очекујемо да ће српски бирачи и на предстојећим изборима донети одлуку суверено и независно од спољног притиска. Поштоваћемо резултат избора, какав год он био.
Када је реч о немачко-српским односима, желели бисмо да, са снажнијим „AfD“-ом, буде успостављен однос пун већег поштовања и дијалог који ће две суверене државе водити као равноправни партнери – без предуслова, покушаја уцене и дрског настојања да се Србији држе лекције о њеној политици према Косову и Метохији или њеном спољнополитичком опредељењу.
Србија је, према најновијим економским показатељима, остварила највишу стопу раста у Европи. Какав је ваш лични утисак о развоју Србије и како оцењујете економску политику коју држава води под руководством председника Александра Вучића?
– Србија је под председником Вучићем, упркос значајним спољним притисцима, остварила завидну економску стабилност и снажан привредни раст. То је резултат који заслужује признање, посебно зато што је остварен под Дамокловим мачем условљавања Европске уније и западног утицаја.
Ми у томе видимо доказ да самостална и суверена економска политика, која се не управља искључиво према захтевима Брисела, може да буде успешна.
Како „AfD“ коментарише однос такозваних „европских демократа“ према Србији, њихове сталне притиске преко појединих медија и покушаје мешања у изборни процес у нашој земљи?
– То смо више пута јасно рекли: оно што поједини представљају као борбу за „демократију“ из наше перспективе често представља циљано мешање преко невладиних организација. Председник Вучић је и сам оштро осудио такво мешање у изборни процес.
„AfD“ одлучно одбацује такве покушаје, без обзира на то са које стране долазе. Суверене државе имају право да без спољног туторства самостално одлучују о својој политичкој будућности – а то право пођеднако припада Србији и Немачкој.
vesti-online.com