У једној америчкој научној лабораторији 1986. године појавила се грешка коју би већина људи вероватно игнорисала. Рачунарски систем је показивао да нешто није у реду са обрачуном коришћења мреже. Разлика је била ситна – само 75 центи.
Није недостајала велика сума новца, није било очигледне штете и најлакше објашњење било је оно које се најчешће користи када технологија направи нешто чудно: рачунар је погрешио.
Један човек, међутим, није био спреман да прихвати тако једноставан одговор. Није то био професионални ловац на хакере, ни службеник безбедносне агенције. Био је астроном који је до тада проучавао звезде и радио на научним прорачунима. Његово име било је Клифорд Стол. Управо ће га тих 75 центи одвести од посматрања свемира до једне од првих великих међународних сајбер истрага у историји.
75 центи уместо кафе: Почетак истраге
Стол је 1986. радио као системски администратор у Lawrence Berkeley Laboratory у Калифорнији. Његов посао није био да се бави криминалом на интернету, јер интернет какав данас познајемо још није постојао. Рачунарске мреже биле су мале, углавном повезане са универзитетима, истраживачким центрима и војним институцијама. Безбедност је често почивала више на поверењу него на сложеним системима заштите.
Када је приметио разлику у рачуноводству, Стол је прво помислио да је реч о обичној административној грешци. Али када је почео да проверава записе, открио је нешто необично: неко је користио њихов систем, а није имао одговарајући налог. Неко је ушао тамо где није требало.
Уместо да обрише грешку и настави даље, Стол је одлучио да сазна ко стоји иза ње. Направио је импровизован систем за праћење активности непознатог корисника. Пошто није имао модерне алате за сајбер безбедност, морао је да комбинује оно што је имао: стрпљење, познавање система и необичну спремност да недељама прати траг који је почео са мање новца него што кошта кафа.
Испоставило се да 75 центи није била грешка. Био је то траг.
Операција Хладног рата: Шпијунажа преко NASA система
Особа која је приступала систему није тражила новац нити је желела да уништи податке. Циљ су биле информације. Стол је постепено открио да се нападачи повезују преко рачунара у Европи и да су део групе повезане са Chaos Computer Club. У питању није била обична хакерска радозналост, већ операција током последњих година Хладног рата.
Хакери су покушавали да приступе различитим америчким рачунарским системима, укључујући и системима повезаним са војним и научним институцијама. Међу метама нашли су се и системи повезани са NASA.
У неким случајевима користили су програме који су им омогућавали скривени приступ, а један од таквих програма у јавности је остао познат као „тројански коњ“ – назив који је касније постао општи термин за злонамерни софтвер који се представља као нешто безопасно.
Врапци, кукавице и КГБ
Оно што ову причу чини необичном није само чињеница да је један човек открио хакере. Много необичније је како је до тога дошло. У време када су државне институције тек почињале да схватају опасности рачунарских мрежа, један астроном је кренуо у истрагу зато што није могао да прихвати да рачуноводствени систем једноставно греши.
Истрага је на крају укључила америчке обавештајне и безбедносне службе, а немачке власти су 1987. године ухапсиле неколико чланова групе. Испоставило се да су украдене информације прослеђиване совјетској обавештајној служби КГБ. Случај је постао један од првих великих примера како једна мала рачунарска неправилност може открити међународну шпијунску операцију.
Касније је Стол своје искуство описао у књизи The Cuckoo’s Egg, једној од најпознатијих књига о раној историји рачунарске безбедности.
Наслов је преузет из поређења са кукавицом која оставља своје јаје у туђем гнезду – баш као што су нападачи остављали своје трагове у туђим рачунарским системима.
Ситни знаци великих опасности
Данас, када се сајбер напади мере милијардама долара, а безбедност великих система представља једно од најважнијих питања модерног света, лако је заборавити колико су први знаци опасности били ситни. У овом случају почетак није био спектакуларан напад, велики губитак или драматично упозорење. Био је то један мали рачун који није имао смисла.
Е сад, није да су хакери били довољно паметни да уђу у туђе системе. То је већ било познато. Необично је то што је један човек био довољно упоран да постави питање које нико други није сматрао вредним постављања: зашто рачунару недостаје баш 75 центи?
Понекад велике истраге не почињу великим открићима. Понекад почну тренутком када неко одбије да прихвати малу грешку.