Када данас погледамо карту југоисточне Азије, Малезија делује као сасвим јасна држава: део на Малајском полуострву и два велика дела на острву Борнео. Али пре само седамдесетак година та држава није постојала. На њеном месту налазила се мешавина британских колонија, султаната и територија које су имале прилично различите историје.
Од Федерације Малаја до идеје о великој федерацији
Први део приче почиње 31. августа 1957, када је независност стекла Федерација Малаја, држава на Малајском полуострву. Њен први премијер Тунку Абдул Рахман убрзо је почео да размишља о много већој политичкој заједници.
Идеја је била да се Федерацији прикључе Сингапур, Северни Борнео, односно данашњи Сабах, Саравак и, у почетној замисли, Брунеј.
Зашто баш они?
На први поглед, географија није била нарочито убедљива. Сингапур је острво на самом југу полуострва, док су Сабах и Саравак хиљадама километара далеко, на Борнеу.
Али политика је у том тренутку била важнија од географске логике. Регион је излазио из колонијалног периода, комунистички покрети су били снажни, а Британци су желели стабилан начин да постепено окончају своју колонијалну власт у овом делу света. Тунку је, са друге стране, у широј федерацији видео политичку и економску корист.
Предлог је званично изнео 27. маја 1961. године. У првој верзији нове државе требало је да буду Федерација Малаја, Сингапур, Северни Борнео, Саравак и Брунеј.
Дакле, Малезија је у почетку замишљена са пет чланица, а не четири.
Коболдова комисија — шта су желели људи у Сабаху и Сараваку?
Онда је уследио занимљив део: требало је питати људе који би у тој новој држави требало да живе шта они о свему томе мисле.
Зато је 1962. основана Коболдова комисија, названа по њеном председнику лорду Коболду. Њен задатак био је да испита расположење становништва Северног Борнеа и Саравака према предлогу федерације.
Комисија је обишла терен и прикупила велики број мишљења, а њен извештај показао је да постоји значајна подршка идеји, али и много резерви и услова.
Посебно су Сабах и Саравак желели гаранције за своја посебна права и одређени степен аутономије.
То је један од разлога због којих је стварање Малезије било више од обичног „спајања територија“.
За Сабах и Саравак било је важно шта ће се догодити са њиховим локалним институцијама, земљиштем, имиграцијом и другим питањима након уласка у нову федерацију.
Саравак је, на пример, поставио сопствене услове, а Сабах је познат по својих 20 тачака којима је желео да заштити посебан положај покрајине.
Индонезија и Филипини против нове државе
У међувремену, нису сви били одушевљени идејом.
Индонезија и Филипини су се противили стварању Малезије, а Индонезија је покренула политику познату као „Konfrontasi“ — конфронтацију са новом државом.
Тако је пројекат који је требало да буде релативно мирна политичка трансформација постао део ширег сукоба у југоисточној Азији.
Брунеј одустаје
А онда се догодио још један заокрет.
Брунеј је одустао.
Његово укључивање у нову федерацију било је предвиђено првобитним планом, али политички договор није постигнут.
Тако је од првобитно планираних пет чланица остало четири: Федерација Малаја, Сингапур, Сабах и Саравак.
9. јул 1963. — Малајски споразум
После дугих преговора, представници Велике Британије, Федерације Малаје, Сингапура, Сабаха и Саравака потписали су 9. јула 1963. Малајски споразум, којим је договорено стварање нове федерације.
Првобитно је било планирано да нова држава буде проглашена 31. августа 1963, на шесту годишњицу независности Федерације Малаје.
Али датум је померен.
Разлог је био управо спор око тога колико људи у Сабаху и Сараваку заиста подржава стварање федерације и како проценити њихову вољу.
У регион су послати представници Уједињених нација да испитају ситуацију, па је проглашење одложено.
16. септембар 1963. настала је Малезија
И коначно, 16. септембра 1963. године настала је Малезија.
У Куала Лумпуру је Тунку Абдул Рахман пред око 30.000 људи прочитао декларацију о оснивању нове државе.
После тога је седам пута узвикнуо „Мердека!“ „слобода!“ — а маса му је одговарала.
Тако је настала држава која данас има територију на два различита дела југоисточне Азије, раздвојена Јужнокинеским морем.
Међутим, прича ту није завршена.
Сингапур напушта Малезију
Само 23 месеца касније, 9. августа 1965, Сингапур је напустио федерацију и постао независна држава.
Тако је Малезија, која је 1963. створена као заједница четири чланице, већ 1965. добила облик много ближи ономе који има данас.
Малезија какву данас познајемо није била првобитни план
И зато је један од најзанимљивијих детаља у причи о Малезији управо овај:
држава коју данас познајемо није била првобитни план.
Прво је требало да буде петочлана федерација, затим је настала као четворочлана, а само две године касније један њен део је отишао.
Од целог првобитног пројекта остала је Малезија какву данас видимо на карти — полуострво и два дела Борнеа, повезани једном политичком идејом која је морала да преживи далеко више препрека него што би се могло закључити гледајући само карту.