Острво које је надживело све заставе

У лето 1831. године рибари код обале Сицилије приметили су да из мора избија дим. Неколико дана касније, изнад површине се појавило ново острво – црна вулканска купа од пепела и стена, рођена усред Средоземља.

Вест се проширила брже него што се вулканска земља хладила.

Британци су послали брод и прогласили острво својим, назвавши га Graham Island. Владар Краљевине Двеју Сицилија није желео да му се нова територија појави испред носа без његовог одобрења, па је острво добило име Ferdinandea. Французи су стигли недуго затим и назвали га Île Julia. Свака сила је имала своје карте, своје морнаре и своје уверење да баш она има право на овај комад новорођене земље.

У року од неколико недеља, острво је имало више имена него становника.

Дипломате су расправљале, новине писале о стратешком значају нове тачке у Средоземљу, а морнарички официри подизали заставе као да се ради о драгоценој колонији. За империје XIX века, чак и најмањи комад земље био је питање престижа.

Само што је постојао један проблем. Острво није било нарочито заинтересовано да остане острво. Настало је од растреситог вулканског материјала који су таласи немилосрдно разарали. Док су се европске силе надметале око суверенитета, море је стрпљиво радило свој посао. Ветар је односио пепео, таласи су подривали обалу, а нова територија се из дана у дан смањивала.

До краја исте године, острво је потпуно нестало испод површине. Све заставе су остале без земље на којој би се вијориле.

Највећи апсурд није био у томе што су се велике силе утркивале ко ће прва присвојити вулканско острво, већ што је природа цео спор решила без иједне дипломатске ноте. Док су људи расправљали чије је острво, море је једноставно одлучило да га врати себи.

Данас се врх некадашње Фердинандее налази неколико метара испод површине. Повремено се, због вулканске активности, поново појаве страхови да би острво могло да изрони. Италијански рониоци су чак у новије време постављали плочу и заставу на морско дно, за сваки случај.

Као да су научили најважнију лекцију из 1831. године:

Ако се острво једног дана поново појави, боље је прво поставити заставу, па тек онда питати да ли ће сутра још увек бити изнад воде.

Иако је нестало још 1831. године, острво никада није заиста заборављено. Његов вулкански врх и данас се налази свега неколико метара испод површине мора, што значи да би нека снажнија ерупција могла поново да га избаци на светлост дана. Управо зато се сваки пут када се у том делу Средоземља забележи појачана сеизмичка или вулканска активност поново појаве и старе приче о томе ко би имао право на новорођено острво. Испоставља се да ни после скоро два века нико није сасвим одустао од територије која тренутно – не постоји.

Због тога су 2000. године италијански рониоци, у сарадњи са локалним властима, на морско дно поставили мермерну плочу са обележјем Италије, као симболичну поруку да ће, ако се Фердинандеа једног дана поново издигне из мора, њен статус већ бити јасан. Плочу је, међутим, неколико месеци касније оштетрио сидрени ланац једног брода, па је замењена новом. Тако је острво које не постоји успело да добије спомен-плочу на свом морском дну – што је вероватно једина територија на свету која је обележена пре него што се поново појавила.