У Србији је до сада регистовано шест случајева грознице Западног Нила, а епидемиолог Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ Драгана Плавша навела је да је код свих оболелих неуроинвазивни облик инфекције и да сви имају менингитис, а поједини и запаљење мозга.
Плавша је рекла да су два случаја грознице Западног Нила регистрована на територији града Београда, два на територији Зрењанина и два на територији града Панчева.
“Тренутна епидемиолошка ситуација грознице Западног Нила је уобичајена, сезонска ситуација. Ми смо ове године први случај регистровали почетком августа месеца, што је нешто касније у односу на претходне године“, рекла је Плавша за Танјуг.
Говорећи о клиничкој слици заражених, навела је да су код свих пацијената потврђене неуроинвазивне инфекције и да је код свих дијагностикован менингитис, а код неких и запаљење мозга (енцефалитис).
„Када причамо о грознициЗападног Нила, углавном то прође некако без симптома. Грозница Западног Нила са неуроинвазивним обликом може да се развије код свих, и код млађе и старије популације, али је ризик од развоја знатно већи код особа старијих од 50, поготово код старијих од 80 година, већа је шанса да вирус прође ту неуроенцефалну баријеру“, рекла је Плавша.
Додала је да је ризик од оболевања већи и код хроничних болесника и особа које болују од хипертензија, кардиоваскуларних болести, болести бубрега, одређених имунокомпромитованих стања.
Плавша је навела и да без индикације коју постави лекар нема потребе за тестирањем јер, како је објаснила, за ово вирусно обољење не постоји специфична терапија.
„Срећом, ово неуроинвазивно обољење није тако учестало, највећи проценат особа нема никакве симптоме, а мањи део њих развије општу вирусну инфекцију која пролази сама од себе. Пацијенти који развију неуроинвазивно обољење третирају се у болничким условима где добију одређену супортивну терапију„, казала је Плавша.
Она је казала да се први случајеви вируса код нас обично региструју у другој половини јула, а у епидемијским годинама већ крајем јуна, док је ове године први случај потврђен почетком августа.
“Пик оболевања је у августу и почетком септембра, тако да очекујемо нове случајеве, али не у неком већем броју, јер сезона доста зависи од активности самих комараца„, појаснила је Плавша.
Она је рекла да је систем који је у Србији успостављен од 2012. године подразумева надзор над оболевањем у хуманој популацији, али и мере превенције и контроле које се планирају годину раније.
“То значи да су утврђена подручја у којима иначе циркулишу комарци који су заражен или погодни за преношење вируса западног Нила, тако да још с пролећа почињу да се третирају та подручја“, рекла је Плавша.
Нагласила је да нема разлога да се у медијима шири паника и истакла значај примене мера превенције и заштите од убода комараца током летњих месеци.
Плавша је казала да је препорука да се током боравка у природи покрије што већи део тела и носи лагана одећа дугих руставити комарнике да се спречи улазак комараца у куће, да се у двориштима празне посуде са стајаћом водом, сакције, бурад, које су погодне за размножавање комараца“, рекла је Плавша.