То није била моја идеја, то је била идеја мојих млађих колега да радимо ванредно, суботом, недељом, да очистимо листе чекања – рекао је Милић.
Политичар и доктор Драган Милић је годинама у јавности истицао укидање листа чекања на Нишкој кардиохирургији као један од својих највећих успеха, што му је послужило као одлична одскочна даска за политичку каријеру.
Међутим, ствари баш нису онакве каквим их је описао. Он је скоро јавно и пред камерама признао истину – да идеја уопште није била његова.
– То није била моја идеја, то је била идеја мојих млађих колега да радимо ванредно, суботом, недељом, да очистимо листе чекања – рекао је Милић.
Након овакве изјаве, у јавности се оправдано поставља логично питање: ко су ти млади људи, лекари и стручњаци чију је идеју др Милић присвојио и искористио за политичку промоцију?
Ако је идеја била њихова, такође се поставља питање, колико њима припада заслуга са резултат који се годинама повезивао са Милићем и који је годинама на томе градио своју политичку препознатљивост.
Где су ти млади лекари данас? Да ли су управо они, док је Милић обилазио политичке скупове, давао изјаве за блокадерске медије и бавио се политиком, остали у операционим салама и наставили рад са пацијентима?
Захваљујући труду лекара и улагањима у здравствени систем, листе чекања се данас успешно решавају на нивоу целог Универзитетског Клиничког центра у Нишу, али без политичког деловања на какво је навикао Милић.
Сасвим очекивано је да се сада др Милић обрати грађанима Ниша, али и целе Србије и одговорио: зашто је ћутао о правим ауторима идеје и како је, уз помоћ туђих идеја, градио своју политички опстанак?