Данас, 18. августа по новом календару (односно 5. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне личности из историје Цркве. О житију Светог мученика Евсигнија, Светог свештеномученика Флавија папе римског, Светог мученика Понтија сенатора и Свете Ноне, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученик Евсигније
Свети мученик Евсигније остао је упамћен као непоколебљиви Христов војник чији је живот био обележен дугом службом, али и великим исповедништвом. Отац Ђорђе подсећа на његов изузетан војнички пут и благослов да присуствује најважнијим догађајима тог доба:
„Свети мученик Евсигније био је војник у војсци и при царевима Максимијану, Константину Великом и синовима Константиновим. Беше сведок страдања многих мученика и виде чак и крст који се јави Светом цару Константину на небу.“
Након шест деценија војне службе, овај светитељ се повукао у свој родни град Антиохију. Међутим, мирне дане прекинуло је време Јулијана Одступника када су поново почела сурова прогоњења хришћана. Како свештеник наводи, страдање Светог Евсигнија почело је због људске злобе и неправде:
„Он се мољаше Богу. Једном приликом нека два његова познаника узеше га да пресуди у неком њиховом спору, и он када пресуди праведно, по вољи Божијој, онај што изгуби спор наљути се и пријави га цару да је хришћанин.“
Пред страшним мучењима, искусни војник Евсигније није устукнуо. Отац Ђорђе посебно наглашава његову храброст и верност Христу до самог краја:
„Цар га баци на љуте муке, а он изобличи цара за његово отпадништво и за његову неверу. Пострада 362. године тако што су му главу посекли мачем.“
Свештеномученик Флавије
Следећи велики угодник којег Црква данас слави јесте Свети свештеномученик Флавије. Његов животни пут од скромног служитеља олтара до поглавара Цркве у Риму био је директно вођен Божијим провиђењем. Отац Ђорђе детаљно описује како је дошло до овог чудесног избора:
„Свештеномученик Флавије папа римски, родом Римљанин, био је најпре сеоски свештеник, а по смрти папе Понтијата би изабран за епископа римског. Изабран би тако што при избору за папу бели голуб слете на његову главу и сви прихватише да је то знак Божији.“
Његова управа Црквом била је обележена великим плодовима, рушењем паганских обичаја и привођењем многих вери. Свештеник Ковљен подсећа на његова славна дела, али и мученички крај који је претрпео због вере:
„Заједно са Понтијатом сенатором многе идолске храмове поруши, беше кротак и мудро управљаше црквом, крстио је цара Филипа и његова сина. А када се зацари зли цар Декије, пострада Флавије посечен мачем 250. године.“
Свети мученик Понтије сенатор
Данашњи дан посвећен је и Светом мученику Понтију сенатору, који је, упркос свом високом друштвеном положају, изабрао пут истине. О његовом мисионарском раду у срцу Римског царства и неизмерном значају за рану Цркву, отац Ђорђе каже:
„Свети мученик Понтије сенатор, крштен од папе Понтијата, приведе вери и оца свога и мајку и многе великаше римске. Помагао је папи Флавијану као сенатор.“
Као и многи други искрени хришћани тог доба, ни Понтије није могао да избегне гоњења која су погодила Цркву, о чему сведоче и речи нашег саговорника:
„Кад наста гоњење под царем Декијем он се склони у алпске крајеве. На крају би ухваћен и мачем посечен 257. године.“
Света Нона
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо и на Свету Нону, изузетну жену и мајку једног од највећих светила православља – Светог Григорија Богослова. Њен живот представља најлепше сведочанство о снази искрене вере и породичне побожности. Отац Ђорђе истиче њену духовну величину речима:
„Света Нона, мајка Светог Григорија Богослова, имала је силу и чудотворну молитву. Преведе и мужа у хришћанство, а овај најпосле би и епископ.“
Њен овоземаљски живот био је испуњен љубављу према Богу и ближњима, те се, како подсећа свештеник Ковљен, ова велика светитељка „представила мирно 374. године“, оставивши иза себе пример истинске хришћанске мајке и супруге.