Године 480. пре нове ере, у уском пролазу између стрмих планина и мора, одиграла се једна од најпознатијих битака у историји света. Персијски цар Ксеркс I повео је огромну војску ка грчким градовима-државама са намером да их покори и укључи у своје велико царство. Насупрот њему стајао је спартански краљ Леонида I са својим савезницима. После три дана жестоких борби, Персијанци су однели победу. Леонида је погинуо, пролаз је пао, а пут ка Атини био је отворен.
На први поглед, то је прича о поразу. Али управо је тај пораз постао један од најславнијих догађаја у читавој историји човечанства. Када се данас помене битка код Термопила, већина људи помисли на три стотине Спартанаца. Ипак, стварност је била сложенија.
Уз Спартанце су стајале и хиљаде ратника из других грчких градова-држава. Заједно су чували пролаз који је представљао један од ретких путева ка јужној Грчкој. Међу њима су били и Теспијци, људи чија су имена вековима остала у сенци. Када је постало јасно да ће битка бити изгубљена, они су могли да се повуку. Уместо тога, остали су да се боре до краја, свесно прихватајући судбину својих спартанских савезника.
И само место битке било је необично. Термопили значе „Врућа врата“, по топлим изворима који су се налазили у том крају. Данас је тај простор много шири, али у античко доба море је допирало готово до самих планина. Између стеновитих падина и обале остајао је узан пролаз у којем огромна војска није могла лако да искористи своју бројност. Управо зато су Грци веровали да ту могу зауставити далеко снажнијег непријатеља.
Један од најзанимљивијих призора из тих дана забележио је Херодот. Персијски извиђачи су, непосредно пред битку, затекли Спартанце како мирно чешљају и уређују косу. За људе који су долазили из најмоћнијег царства свог времена то је изгледало невероватно. Како неко ко ће сутра можда изгубити живот може бити тако миран? Али за Спартанце је то био древни обичај. Косу су уређивали пред велике битке, као знак да су спремни да достојанствено дочекају оно што долази.
Многи историчари верују да је и сам Леонида знао да се вероватно неће вратити кући. Према старим предањима, постојало је пророчанство да ће или Спарта изгубити свог краља или ће читав град бити уништен. Ако је Леонида заиста веровао у то пророчанство, онда је на Термопиле дошао не да победи, већ да купи време за остатак Грчке.
А онда се догодило оно чега су се браниоци највише плашили. Локални становник по имену Ефиалитес открио је Персијанцима планинску стазу којом су могли да заобиђу грчке положаје.
Одједном је одбрана постала немогућа. Када је стигла вест да је непријатељ иза њихових леђа, било је јасно да је крај близу. Већина савезничких снага добила је прилику да се повуче, док су Леонида, његови Спартанци и најодлучнији савезници остали на месту са којег није било повратка.
У последњим часовима битке одиграла се борба која је касније постала део историјског предања. Када је Леонида погинуо, његови ратници су више пута јуришали како би преузели тело свог краља. Борили су се не само за пролаз већ и за част. У свету старих Грка, оставити тело владара непријатељу било је незамисливо. На крају су Персијанци победили. Пролаз је био освојен. Убрзо је пала и Атина, а њени становници су посматрали како пламен гута њихов град. Изгледало је као да је отпор сломљен и да је судбина Грчке запечаћена.
Међутим, управо ту почиње прави значај Термопила. Три дана отпора дала су грчким градовима-државама оно што им је било најпотребније – време. Време да припреме одбрану, време да окупе бродове и време да се спреме за одлучујући сукоб. Само неколико недеља касније, код Саламине, грчка флота нанела је тежак пораз Персијанцима. Та победа променила је ток рата и зауставила ширење персијске силе према грчком свету.
Зато Термопили нису остали упамћени као прича о изгубљеној бици. Постали су прича о жртви која је омогућила победу. Постали су прича о људима који су знали да неће преживети, али су ипак остали на свом месту јер су веровали да нешто вреди више од сопственог живота.
У историји има много великих победа које су временом избледеле. Мало је пораза који су надживели векове. Термопили су један од њих.
Персијски цар је добио битку. Освојио је пролаз. Ушао је у Атину. Али више од две и по хиљаде година касније, свет и даље памти име Леониде и његових сабораца. То је једна од великих историјских необичности: понекад догађај који је изгубљен на бојном пољу постане победник у сећању човечанства.