Скоро читав један век постојала је препознатљива слика образованог дома. Уз полице са књигама, речнике и породичне албуме, на истакнутом месту често су стајали томови енциклопедије. Дебеле књиге са тврдим корицама и златним словима на повезу нису биле само извор информација. Представљале су симбол знања, напретка и вере да се свет може разумети ако се довољно чита.
Традиција енциклопедија стара је вековима. Још су просветитељи у осамнаестом веку покушавали да саберу људско знање на једном месту. Најпознатији такав подухват била је „Енциклопедија“ коју су од 1751. године у Француској уређивали Дени Дидро и Жан ле Рон д’Аламбер. Био је то један од најамбициознијих издавачких пројеката свог времена, дело које је обухватило десетине хиљада чланака и помогло ширењу идеја Просветитељства широм Европе.
Током наредних векова енциклопедије су постале мерило поузданости. Међу њима је посебно место заузела „Енцикопедија Британика“, чије је прво издање објављено у Единбургу 1768. године. Генерације ученика, студената, наставника и научника користиле су њене странице као један од најпоузданијих извора информација. До краја двадесетог века поседовање комплета Британике често је сматрано знаком образовања и друштвеног угледа.
А онда је стигао интернет.
Почетком деведесетих година прошлог века мрежа је још увек била споро, помало хаотично и непредвидиво место. Многи су је посматрали као технолошку занимљивост, а мало ко је претпостављао да ће управо она из темеља променити начин на који људи долазе до знања. Док су издавачи енциклопедија и даље штампали нове томове, појавила се идеја која је деловала готово наивно: створити енциклопедију коју би могао да уређује свако.
У средишту те приче нашао се Џими Вејлс, рођен 7. августа 1966. године у америчкој савезној држави Алабами. Као дечак проводио је сате читајући енциклопедије и друге референтне књиге. Касније је говорио да је управо у детињству развио уверење да знање треба да буде доступно свима, а не само онима који могу да га плате.
Пре Википедије постојао је пројекат под називом Нупедија, покренут 2000. године. Њени оснивачи желели су да направе бесплатну интернет енциклопедију, али су инсистирали на строгој стручној контроли. Сваки текст пролазио је кроз сложен процес рецензије који је трајао месецима. После више од годину дана рада објављено је тек неколико десетина чланака.
Решење се појавило готово случајно. У јануару 2001. године покренута је Википедија као споредни пројекат који је требало да помогне Нупедији. Заснивала се на технологији познатој као „вики“, што је омогућавало корисницима да директно уређују странице. Многим стручњацима таква идеја изгледала је као рецепт за катастрофу. Ако свако може да пише, ко ће спречити грешке? Ко ће гарантовати тачност? Ко ће спречити намерне злоупотребе?
Уместо хаоса догодило се нешто неочекивано. До краја прве године Википедија је имала више од 20.000 чланака на осамнаест језика. Само неколико година касније број текстова мерио се стотинама хиљада. Данас садржи десетине милиона чланака на више од три стотине језика, док енглеска верзија сама има преко седам милиона текстова. Сваког месеца бележи милијарде посета и спада међу најпосећеније интернет странице на свету.
Истовремено је почела тиха криза традиционалних енциклопедија. Издавачи су све теже оправдавали високе трошкове штампања и продаје вишетомних издања. Свет се мењао брже него што су књиге могле да прате. Док би ново издање енциклопедије стигло до читалаца, поједини подаци већ су постајали застарели.
Симболичан тренутак догодио се 2012. године када је „Енцикопедија Британика“ објавила да после 244 године престаје са штампањем свог чувеног издања. Последња штампана верзија имала је 32 тома и више од 32.000 страница. Одлука је означила крај једне епохе која је трајала још од времена америчке револуције и Француског просветитељства.
Иронија историје лежи у томе што енциклопедије нису нестале зато што су изгубиле значај. Напротив. Њихова основна идеја победила је толико убедљиво да је променила облик. Намера да се сакупи и организује људско знање преживела је прелазак из папира на екран, из библиотека у дигитални простор.
Почетком двадесетог века највећи изазов био је доћи до информације. Почетком двадесет првог века изазов је постао препознати која је информација тачна. Управо у томе лежи једна од највећих културних промена модерног доба. Свет није остао без енциклопедија. Само је престао да их држи на полицама.
Рођење Џимија Вејлса 1966. године тако представља много више од биографског податка о једном предузетнику и интернет визионару. Оно подсећа на тренутак у историји када је знање напустило тешке томове са златним словима и постало доступно свакоме ко има приступ екрану. Мало је револуција које су се догодиле тако тихо, а промениле свакодневни живот толико дубоко.