Данас, 7. јула по новом календару (односно 24. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О великом празнику Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдану, Светом Никити епископу ремесијанском и светим мученицима Орентију и његовој браћи, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.

Рођење Светог Јована Крститеља
Рођење Светог Јована Крститеља, догађај који Црква данас свечано прославља, представља једно од највећих чуда описаних у Новом завету. Отац Ђорђе нас подсећа на околности које су претходиле његовом доласку на свет, почевши од благовести које је примио његов отац Захарија:
„Рођење Светога Јована Крститеља описано је у Светом Јеванђељу. Каже, на шест месеци пре јављања Пресветој Богородици, Свети Архангел Гаврило јавио се Захарији, првосвештенику у Јерусалиму, и рекао, иако је у поодмаклим годинама, да ће добити сина и да му да име Јован.”
С обзиром на то да су Захарија и његова жена Јелисавета били у позним годинама, првосвештеник је посумњао у речи небеског весника, због чега је уследила опомена:
„Захарија не поверова одмах и рече му Архангел Гаврило да неће моћи да говори док год се не збуде ово пророчанство и ова објава Божија. И тако би. Након девет месеци, роди се мушко дете у Захаријевом дому.”
Свештеник Ковљен даље детаљно описује сам тренутак када је детету требало наденути име, чиме се у потпуности испунило Божје провиђење:
„И када су сви хтели да му дају име по његовом оцу, јер је таква била традиција, Захарија на дрвеној плочи кредом написа: ‘Јован му је име’. И одмах проговори и прослави Господа Бога, и сви који су били ту прославише Господа Бога за ово чудо. Тако би рођење Светога Јована Крститеља.”

Свети Никита Ремесијански: Просветитељ јужних крајева
Поред Рођења Светог Јована Претече, на овај дан се сећамо и значајних светитеља који су својим животом и радом оставили дубок траг у историји хришћанства на нашим просторима. Говорећи о Светом Никити, епископу ремесијанском, свештеник Ковљен истиче његову важну мисионарску улогу међу нашим прецима:
„Свети Никита, епископ ремесијански… Многи мисле да је био Словен по пореклу. Проповедао је међу Словенима у околини Ниша и Пирота.”
Посебно је занимљиво географско везивање овог светитеља за градове који су нам и данас познати, као и његов плодоносан књижевни рад на утврђивању вере:
„Кажу да је управо и Пирот био престоница ремесијанска и да је тај Ремес град био у ствари Пирот. Имао је много успеха у раду и проповеди, написао је многе књиге о вери и упокојио се у 5. веку.”
Света браћа мученици: Непоколебљиви војници Христови
На крају свог излагања, отац Ђорђе се осврнуо на невероватно сведочанство вере седам рођене браће, који су као истакнути војници страдали због своје непоколебљиве оданости Христу:
„Свети мученици Орентије, Фарнакије, Ерос, Фирмос, Фирмин, Киријак и Лонгин. Сви рођена браћа, били војници у римској војсци за време цара Максимијана.”
Њихово мучеништво уследило је након једног великог војничког подвига који је Орентије остварио, а који је тадашњи цар желео да прослави на многобожачки начин, што су браћа храбро одбила:
„И једном приликом Орентије победи неког јунака из противничке војске, као некада Давид Голијата, и много се радоваше и весељаше у војсци. И цар нареди да се то прослави приношењем жртава. Ова браћа као хришћани то одбише и сви пострадаше и предадоше дух свој Господу.”
