Октоподи се обично описују као интелигентни, тихи и помало мистериозни становници мора. Познати су по решавању проблема, отварању тегли и камуфлажи која изгледа као магија. Али у последњих неколико година научници су приметили нешто што је потпуно променило слику о њима: у неким ситуацијама октоподи почињу да се понашају као да се свађају и гађају предметима.
У природним стаништима и посебно у лабораторијским условима, забележено је да октоподи понекад узимају шкољке, алге, комадиће корала или чак каменчиће и избацују их млазом воде ка другим јединкама. Не ради се о насумичном кретању – у појединим случајевима деловало је као циљано гађање.
Ово понашање најчешће се јавља када више октопода дели ограничен простор, што у природи није типично, али се дешава у пећинама или у условима велике густине популације. Тада се мирни усамљеници претварају у прилично темпераментне суседе.
Један од најпознатијих истраживачких тимова који је документовао ово понашање радио је на обалама Аустралије и Медитерана. Камере постављене да прате природно понашање октопода забележиле су више интеракција које су у почетку деловале као игра, али су временом почеле да личе на облике агресивне комуникације.
Посебно је занимљиво да се „бацање“ често дешава у кратким епизодама, понекад праћеним променом боје тела – што код октопода иначе служи као сигнал расположења.
Октоподи су већ познати као једни од најинтелигентнијих бескичмењака. Имају децентрализован нервни систем, са великим бројем неурона у пипцима, што им омогућава веома сложене реакције и брзе одлуке.
Због тога се њихово „бацање предмета“ не тумачи као случајна реакција, већ као могући облик комуникације – или чак изражавања фрустрације. Неки научници сматрају да се ради о територијалном понашању, док други не искључују ни елементе игре.
Да ли октоподи имају „личности“?
Један од најзанимљивијих закључака ових истраживања јесте да октоподи показују доследне индивидуалне разлике у понашању. Неки су стидљиви и избегавају контакт, други су радознали и истражују све што им се нађе у близини, док трећи показују изразиту агресивност.
У том контексту, бацање предмета може бити део ширег спектра понашања који личи на индивидуални карактер. То је изазвало нова питања у биологији: колико је „личност“ заправо распрострањена у животињском свету, и где се повлачи граница између инстинкта и индивидуалности.
Иако делује као необична анегдота, ово понашање нас подсећа да океан није тих и миран свет, већ сложена сцена интеракција, конкуренције и комуникације. Октоподи, са својом интелигенцијом и необичном анатомијом, само су један од примера колико је морски свет још увек недовољно разумљен.
Следећи пут када помислимо на октопода као на усамљеног и мирног становника дубина, вреди имати на уму да негде на морском дну можда управо траје тихи „обрачун“ шкољкама, каменчићима и млазевима воде.