Данас, 29. јуна по новом календару (односно 16. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне личности из историје Цркве. О житију Светог Тихона, епископа аматунског, као и о страдању Светих мученика Тигрија и Евтропија, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети Тихон Аматунски: Чудотворац великог милосрђа
Свети Тихон заузима посебно место међу светитељима као велики пастир и чудотворац, чији је живот од најранијих дана био испуњен благодаћу. Отац Ђорђе истиче његов значај за ширење хришћанства и његову непоколебљиву веру: „Свети Тихон, епископ аматунски беше чудотворац, епископ постављен после блаженог Мемнонија. Чистога и ревноснога живота, велики подвижник и угодник Божији, када дође на трон епископа поче обраћати незнабошце у хришћанство и имаше великог успеха. Упокојио се 425. године.“ Оно што посебно краси житије овог светитеља јесте његово неизмерно милосрђе, које је показивао још као младић. Свештеник Ковљен нам преноси дирљиво предање о његовом детињству и првим чудима:„Још као дечаку Бог му даде дар чудотворства. Отац му био пекар и кад год би га, како кажу, отац остављао самог у трговини, у продавници, у пекари, он
би више разделио хлеба него што би продавао хлеба и много пута био је тучен и грђен од оца. На његову молитву једном приликом, као дечака,
умножи се жито у њиховој житници и тако Господ Бог прослави се кроз овог светитеља.“
Свети мученици Тигрије и Евтропије: Страдање за истину
Поред Светог Тихона, данашњи дан посвећен је и сећању на Свете мученике Тигрија и Евтропија. Они су својим животом и мученичком смрћу посведочили верност Христу у временима тешких искушења. Отац Ђорђе подсећа на узроке њиховог страдања: „Свети мученици Тигрије и Евтропије беху из клира Светога Јована
Златоустог. Када прогнаше Светога Јована Златоустог, почеше јеретици да прогоне и његове ученике и следбенике. Међу њима били су и свештеник Тигрије и чтец Евтропије.“
Говорећи о њиховим последњим земаљским данима, свештеник детаљно описује суровост тадашњих власти, али и духовну величину ових страдалника који нису
устукнули пред мучењима: „Највише гоњаше Светога Тигрија неки Грк, некрштени Оптат, градоначелник Цариграда, и на многе муке га бацаше. Тигрије беше роб кога
откупи његов господар, а касније када се ослободи, поста свештеник велике ревности и чистоте. Њега Оптат, као што рекох, највише гоњаше и баци га у
тамницу. На крају га посла у Месопотамију, где сконча у тамници у влази, у глади и хладноћи. Евтропије, девственик, чистог и моралног живота, најпре
би шибан, а на крају би и обешен.“