Она каже да ми данас знамо да је лаж о звучном топу била планирана најмање месец и по дана пре протеста 15. марта.
– И знамо сасвим јасно да је то имало практично три циља. Први циљ је била даља брутална дехуманизација председника Србије Александра Вучића, односно да се представе он и његова породица додатно као неко ко није човек, већ монструм, као неко ко је ултимативно зло, убица, и неко ко је спреман да пуца сопственом народу у леђа. Због тога је, у складу са јако добрим припремама, већ након првих 24 часа од лажи да је употребљен звучни топ, у тој комуникационој стратегији термин звучни топ потпуно нестао, и једино што се комуницирало грађанима Србије, региону и иностранству, то је да је Александар Вучић монструм који је пуцао свом народу у леђа, рекла је она.
Други циљ је био да се додатно подели наше друштво, да се додатно инспирише невероватна мржња и изазове максимална нетрпељивост према свима који се по нечему не слажу са блокадерима, рекла је председница Скупштине.
– А како би се сви ти људи окарактерисали као људи без емпатије, саосећања, ћацад која подржавају убицу и монструма, и као ћацад која би била спремна да пуца на блокадере и оне који се са њима не слажу, казала је она.
Трећи циљ је био, како су сами блокадери дефинисали, „масан одговор Брисела“.
– Дакле, трећи циљ је био да се појача притисак на Србију, да се пре свега председник Александар Вучић, а онда и читава власт у Србији означи као злочиначки режим, и да се ултимативно казни Република Србија. у смислу да се, као крајњи циљ, затраже санкције Србији, злочиначком режиму, да се земља изолује и директно пружи што већа подршка блокадерима из иностранства, рекла је Ана Брнабић.
Она каже да ће се данас посебно бавити овим трећим циљем, и улози парламентарне „опозиције“.
– Дакле, нисмо чули оглашавање озбиљних људи из Европске комисије и Европског савета, зато што су сви ти људи довољно озбиљни да не могу да ризикују репутацију тако што се оглашавају о звучном топу који нико није видео, чуо, нити је произвео било какве последице до три дана после инцидента. Реаговале су групе за притисак, и то је било фантастично осмишљено, и то показује да је лаж о звучном топу била добро припремљена, заиста скоро па перфектно изведена, казала је председница Скупштине.
Она каже да први корак наступа већ 20. марта.
– Лажни инцидент се десио 15. марта, а прва реакција је стигла само четири дана касније. Нису питали ни за истрагу, ни за доказе, известиоци парламентарне скупштине СЕ, Аксел Шефлер из Немачке и Викторија Тибом из Шведске помињали су необични звук праћен ударом ветра. То нема везе са звучним топом, и знали би то да су питали било ког експерта. Дакле, био им је битан „масан одговор Брисела“. Прво су помињане десетине људи, па стотине, на крају су дошли до 4.000 људи. Бесрамно, нагласила је она.
Девет дана после протеста, наставља даље Ана Брнабић, 47 грађана Србије подноси захтев Европском суду за људска права да изда привремену меру којом би се власти у Србији обавезале да спречи употребу звучног оружја.
– Даље, траже да се спречи кривична одговорност за свакога ко говори о томе. И то апелују Европском суду за људска права. И под три, траже хитну истрагу о звучном оружју. Само седам-осам дана им је требало да пошаљу допис, зар то није најбољи доказ да је све ово припремано, казала је Ана Брнабић.
Она истиче да је Европски суд за људска права наложио да се до даљег спречи свака употреба соничних уређаја за контролу грађана.
– Али Европски суд за људска права, истог тог 29. априла је подвукао да то не значи да је Европски суд за људска права заузео било какав став о томе да ли су таква оружја употребљена 15. марта. Из тог суда су практично рекли да немају појма, нити доказ, да ли је такав уређај коришћен, појаснила је председница Скупштине.
kurir.rs/nsuzivo.rs