Данас, 21. јуна по новом календару (односно 8. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. Како нас подсећа свештеник Ђорђе Ковљен, на овај дан „прослављамо Светога Јефрема патријарха антиохијског, преподобнога Зосима Финикијског и Светога великомученика Теодора Стратилата“.
Свети Јефрем патријарх антиохијски: Од војводе до поглавара Цркве
Свети Јефрем заузима посебно место у историји Цркве, будући да га је животни пут водио од високих државних положаја до самог трона антиохијске патријаршије. Отац Ђорђе говори о његовом пореклу и служби у време Византије, истичући важан задатак који му је био поверен:
„Свети Јефрем, патријарх антиохијски, у време византијског цара Анастасија био је војвода источних страна. Када је Антиохија пострадала од великога земљотреса, цар Анастасије посла овога Светог Јефрема, војводу, да води рачуна око изградње Антиохије и да прати шта се ради.”
Током ове велике и захтевне обнове града догодио се и један чудесан сусрет. Свештеник Ковљен детаљно описује овај догађај који сведочи о Божијем промислу:
„Управо тада, када се изграђивала поново Антиохија, беше међу радницима и један епископ који је напустио из неких разлога своју службу и нико од радника није знао да је он у ствари свештеник. Једном приликом Свети Јефрем, као војвода чистога живота и чисте душе, при одмору радника виде изнад овога радника-епископа пламени стуб и приђе и упита га ко је он.”
Након почетног оклевања, непознати радник открио је свој идентитет и изрекао велико пророчанство о будућности благочестивог војводе. Отац Ђорђе то препричава следећим речима:
„За прво време није хтео да му каже, али му запрети Јефрем мукама и овај рече да је епископ који из неких разлога више не жели да буде у свештеничком чину, већ ради као обични радници. И тада тај епископ прорече Светоме Јефрему да ће постати патријарх у Антиохији.”
Ово необично пророчанство убрзо се и испунило, а Свети Јефрем је својим врлинама оправдао високо звање које му је поверено:
„Управо се тако и зби. Због његове доброте, побожности и чистоте живота, обдари га Господ Бог чудотворством и поставише га за патријарха антиохијског. Мирно управљаше Црквом Божијом и упокоји се Свети Јефрем 540. године.”
Свети преподобни Зосим Финикијски: Прозорљиви подвижник коме су звери служиле
Говорећи о великим пустињацима и подвижницима, свештеник се осврће и на живот преподобног Зосима, чији је подвиг био испуњен непрестаном молитвом и великим даровима Духа Светога. О његовом пореклу и духовним даровима, отац Ђорђе каже:
„Преподобни Зосим Финикијски, рођен близу града Тира, где се и подвизавао. Немајући мрље на својој души, кажу, беше прозорљив, виде пад Антиохије од земљотреса и помоли се Господу Богу да не страда много народ.”
Према црквеном предању, преподобни Зосим родио се у селу Синди, у околини Тира, а дар прозорљивости омогућавао му је да духовним очима сагледава и догађаје који су се збивали далеко од њега. Тако је, према житију, унапред сагледао разарање Антиохије и са сузама се молио Господу да народ не претрпи велика страдања.
Божија благодат која је почивала на овом светитељу била је толико велика да му се покоравала чак и дивља природа. Како отац Ђорђе објашњава, то се најбоље види кроз један необичан догађај из пустиње:
„Једном приликом, када се подвизавао у пустињи, кренуо је на своме магарцу, али лав их нападе и поједе оног магарца. Тада нареди Свети Зосим оном лаву да му послужи уместо магарца и у свему га је лав слушао као кротак, као неко питомо маче. Упокоји се Зосима у шестом веку.”
Према житију, лав је заиста, послушавши светитеља, понео товар који је до тада носио магарац и служио му све до капија Кесарије, након чега га је преподобни отпустио у пустињу.
Свети великомученик Теодор Стратилат: Сећање на пренос светих моштију
На крају свог излагања, отац Ђорђе осврнуо се и на празник посвећен једном од највећих хришћанских мученика, чији се спомен такође обележава овога дана. Он истиче специфичност овог празника у односу на главни дан прослављања светитеља:
„Свети великомученик Теодор Стратилат… Житије Светога великомученика Теодора читамо осмога фебруара, када се и слави његов дан, а на данашњи дан прослављамо пренос његових светих моштију из Ираклије у Евхаите.”
Свети Теодор Стратилат био је војвода у војсци цара Ликинија и управитељ града Ираклије. Својим врлинским животом привео је многе незнабошце вери Христовој, због чега је пострадао мученичком смрћу 319. године. По сопственом завештању, његове свете мошти пренете су из Ираклије у Евхаите, место одакле је потицао, а управо се тог догађаја Црква молитвено сећа 21. јуна.
