Догађаји:
217. п. н. е. — Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку.
1813 — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније.
1881 — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884.
1919 — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској.
1942 — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.
1945 — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.
1948 — Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике.
1963 — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII.
1963 — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а.
1970 — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа.
1981 — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38% укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске.
1990 — У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније.
У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи.
2002 — Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.
Рођења:
1863 — Макс Волф, немачки астроном, један од зачетника астрофотографије. (прем. 1932)
1878 — Филип Филиповић, српски и југословенски математичар, политичар и револуционар, један од оснивача КП Југославије и њен први секретар. (прем. 1938)
1905 — Жан-Пол Сартр, француски филозоф, књижевник, драматург, сценариста и књижевни критичар, добитник Нобелове награде за књижевност (1964). (прем. 1980)
1921 — Џејн Расел, америчка глумица и певачица. (прем. 2011)
1921 — Џуди Холидеј, америчка глумица, комичарка и певачица. (прем. 1965)
1925 — Морин Стејплтон, америчка глумица. (прем. 2006)
1932 — Лало Шифрин, аргентински џез пијаниста, диригент и композитор филмске музике. (прем. 2025)
1935 — Франсоаз Саган, француска књижевница, драматуршкиња и сценаристкиња. (прем. 2004)
1948 — Јован Аћимовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1948 — Ијан Макјуан, енглески књижевник и сценариста.
1950 — Џои Крејмер, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе Aerosmith
1953 — Беназир Буто, пакистанска политичарка, премијерка Пакистана у два наврата. (прем. 2007)
1955 — Мишел Платини, француски фудбалер и фудбалски тренер.
1959 — Том Чејмберс, амерички кошаркаш.
1966 — Иван Тасовац, српски пијаниста и политичар, дугогодишњи директор Београдске филхармоније. (прем. 2021)
1971 — Анет Олсон, шведска музичарка, најпознатија као певачица групе Nightwish.
1973 — Иван Аџић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1983 — Едвард Сноуден, амерички дисидент.
1985 — Амел Бент, француска певачица.
1985 — Лана дел Реј, америчка музичарка
1986 — Андреа Чинчарини, италијански кошаркаш.
Смрти:
1377 — Едвард III, енглески краљ (рођ. 1312)
1527 — Николо Макијавели, италијански политичар и писац. (рођ. 1469)
1852 — Фридрих Фребел, немачки педагог. (рођ. 1782)
1874 — Андерс Јонас Ангстром, шведски физичар. (рођ. 1814)
1908 — Николај Римски-Корсаков, руски композитор и диригент. (рођ. 1844)
1957 — Јоханес Штарк, немачки физичар. (рођ. 1814)
1969 — Морин Коноли, названа Мала Мо, америчка тенисерка. (рођ. 1934)
1970 — Ахмед Сукарно, индонежански државник. (рођ. 1901)
1885 — Миодраг Ибровац, српски историчар књижевности, романист, академик и професор. (рођ. 1885)
Светски дан музике