Назив „баклава“ потиче из османско-турског језичког круга и проширио се читавим источним Медитераном и Балканом заједно са самим јелом. Реч је постала општи појам за слојевити колач од танких кора, орашастих плодова и шећерног сирупа.
Баклава нема појединачног изумитеља. Облик који данас препознајемо кристалисао се у кухињама Топкапи палате током периода Отоманске империје, где су дворски кувари усавршили технику развлачења кора до готово провидне танкоће и прецизно слагање слојева.
Баклава се у Османском царству припремала као свечани десерт и служила се јаничарима током посебне церемоније познате као „Baklava Alayı“. Данас постоје десетине регионалних варијација: са орасима на Балкану, са пистаћима у Турској, са бадемима у арапским земљама. Разлике су у избору орашастих плодова, густини сирупа и броју слојева кора.
Намирнице
Наведене количине дају око 24 коцке – довољно за 10–12 особа.
- 500 г танких кора за баклаву
- 400 г млевених ораха
- 250 г путера
- 50 мл уља
За прелив (агду):
- 800 г шећера
- 700 мл воде
- 1 кришка лимуна
- 1 ванилин шећер (10 г)
Путер се отопи и помеша са уљем. Плех се премаже масноћом, па се ређају коре, свака премазана танким слојем путера. Након сваке треће коре посипа се слој млевених ораха. Поступак се понавља док се материјал не утроши, а завршава се са неколико кора без ораха на врху.
Пре печења баклава се оштрим ножем сече на ромбове или коцке. Пече се на 180°C око 40 минута, док горњи слој не добије златну боју.
За то време се кува сируп, агда, од воде, шећера, ваниле и кришке лимуна око 10 минута након кључања.
Врела баклава се прелива млаким сирупом. Оставља се најмање 6 сати, најбоље преко ноћи, да упије течност и омекша.
Нутритивна вредност по једној коцки
- Енергија: око 320 kcal
- Протеини: око 5 г
- Угљени хидрати: око 38 г
- Масти: око 18 г
- Влакна: око 2 г