Догађаји:
68 — Римски цар Нерон извршио самоубиство пошто га је Сенат прогласио непријатељем народа и осудио на смрт.
518 — Источноримски (византијски) цар Јустин I ступио на престо. Његова влада била је увод у сјајно доба његовог сестрића и наследника Јустинијана I.
721 — Одо Велики је поразио Мавре у бици код Тулуза.
1357 — У Прагу на Влтави почела градња каменог моста који је добио назив Карлов мост по имену тадашњег цара Немачко-римског царства и чешког краља Карла IV. Према предању, датум почетка градње одредили астролози.
1462 — Последњи босански краљ Стјепан Томашевић, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, отказао данак турском султану Мехмеду II и признао врховну власт угарског краља Матије I Корвина. Турци 1463. освојили Босну и погубили Стјепана.
1815 — Завршен Бечки конгрес, који је заседао од септембра 1814, када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. Представник Срба у Бечу, прота Матија Ненадовић, покушао преко руског цара Александра I да заинтересује Конгрес за српско питање, али није успео због противљења Аустрије и Енглеске.
1875 — На брду Градац код Невесиња избио устанак Невесињска пушка.
1898 — Потписан споразум којим је Кина Великој Британији Хонгконг уступила на 99 година. Хонгконг враћен Кини 1. јула 1997.
1907 — Српски четници na челу са војводама Јованом Бабунским и Василијем Велешким побеђују бугарске комите у бици код Дренова.
1914 — У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Споменик постављен на улаз у Калемегдан, а после Првог светског рата пренет у парк на Студентском тргу.
1923 — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболијског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске. Неколико дана после преврата Стамболијски и његови сарадници убијени.
1928 — Енглески микробиолог Александер Флеминг пронашао пеницилин. Његово откриће искоришћено тек 10 година касније када су га Хауард Флори и Ернст Чејн применили као први антибиотик. Њих тројица 1954. поделила Нобелову награду за медицину.
1934 — Настао Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија.
1943 — Приликом немачког бомбардовања партизанских положаја на Милинкалдама, битке на Сутјесци, рањен Врховни командант НОВЈ Јосип Броз Тито. Том приликом су погинули: Ђуро Вујовић, пратилац Врховног команданта и народни херој, члан британске војне мисије капетан Бил Стјуарт и још неколико партизана.
1945 — Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела имовину Трећег рајха и југословенских држављана који су сарађивали са окупатором.
Југославија с Великом Британијом и САД постигла споразум којим је Јулијска крајина подељена на две окупационе зоне, А и Б. Прва пала под савезничку, друга под југословенску војну управу.
1972 — Амерички бомбардери напали Ханој и Хајфонг. То је било најжешће бомбардовање Северног Вијетнама од почетка Вијетнамског рата.
1972 — Велике кише су изазвале пуцање бране у Црним брдима у Јужној Дакоти, што је изазвало бујицу која је усмртила 238 особа.
1991 — Од последица ерупције вулкана на планини Пинатубо на Филипинима погинуло стотинак људи, 250.000 остало без домова.
1995 — Колумбијска полиција ухапсила вођу картела Калија Хилберта Родригеса Орехуелу, шефа највећег светског синдиката дроге.
1999 — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију, а на Косову, на основу резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, распоређене међународне снаге, међу њима највећи број војника из земаља-чланица НАТО-а. С повлачењем војске и полиције са Косова масовно почели да одлазе и Срби и Црногорци.
Према извештајима државних медија, више од 2.000 људи убијено, а око 5.000 рањено у нападима НАТО-а на Југославију, који су почели 24. марта. Тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.
2000 — СБ УН продужио мандат мировним снагама УН на Косову, не обазирући се на захтев Југославије да се те снаге повуку.
2001 — Пакистански суд осудио је бившег премијера Беназир Буто на три године затвора због одбијања да се појави у суду пред којим је оптужена за корупцију.
Рођења:
1781 — Џорџ Стивенсон, енглески инжењер и изумитељ, најпознатији као конструктор локомотива. (прем. 1848)
1865 — Карл Нилсен, дански композитор, диригент и виолиниста. (прем. 1931)
1936 — Никола Кољевић, српски политичар, шекспиролог и теоретичар модерне књижевности. (прем. 1997)
1941 — Џон Лорд, енглески музичар и композитор, најпознатији као клавијатуриста. (прем. 2012)
1945 — Луис Окања, шпански бициклиста. (прем. 1994)
1956 — Патриша Корнвел, америчка списатељица
1961 — Арон Соркин, амерички сценариста, продуцент и драматург.
1961 — Мајкл Џеј Фокс, канадско-амерички глумац, комичар, писац, продуцент и активиста.
1963 — Џони Деп, амерички глумац, продуцент и музичар
1968 — Еди Марсан, енглески глумац.
1977 — Предраг Стојаковић, српски кошаркаш.
1980 — Славко Гак, српски ватерполиста.
1983 — Двејн Џоунс, амерички кошаркаш.
Смрти:
1870 — Чарлс Дикенс, енглески писац.
1874 — Кочиз, поглавица апачког племена Чирикахуа.
2000 — Џорџ Сигал, амерички вајар и поп-арта уметник.
2011 — Јосип Каталински, југословенски фудбалер и тренер. (1948).