Српска православна црква данас, 5. јуна по новом календару (односно 23. маја по старом), молитвено прославља и сећа се великих светитеља који су својим животима и мучеништвом посведочили веру у Христа: Светог Михаила Епископа синадског, Преподобног Михаила мученика и Преподобне Ефросиније, кнегиње полоцке. Овим поводом, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен, који нам је приближио житија ових угодника Божијих, наглашавајући важност њиховог историјског и духовног подвига.
Фото: Нова Пазова Уживо
Свети Михаил Епископ синадски: Свети и умни јерарх
Први међу светитељима које данас помињемо јесте Свети Михаил, епископ града Синаде. О његовом почетку и духовном уздизању, свештеник Ђорђе Ковљен каже:
„Свети Михаил Епископ синадски, свети и умни јерарх, подвизаваше се заједно са Светим Теофилактом Никомидијским“.
Како сазнајемо из разговора са свештеником Ковљеном, њихов заједнички подвиг био је толико благословен да је још тада био праћен чудима:
„Заједно, у сушно време, на њихову молитву паде обилна киша, због чега овога поставише и посветише за епископа синадског Светог Михаила“.
Свети Михаил је био дубоко цењен у тадашњем хришћанском свету, а његова улога је превазилазила границе саме Цркве.
„Учествовао је на Седмом васељенском сабору. Ишао је на преговоре о миру калифу Харуну ал Рашиду“, истиче отац Ђорђе.
Међутим, време у којем је живео било је пуно искушења, нарочито због појаве иконоборства. Када је на власт дошао цар Лав Јерменин, почео је прогон оних који су поштовали свете иконе. Свети Михаил није хтео да одступи од истине.
„Цар Лав Јерменин, због његовог поштовања према иконама, свргна га са трона и прогна га, зато што је бранио православље. Скончао је у изгнанству 818. године у беди и сиромашту“, закључује свештеник Ђорђе Ковљен.
Преподобни Михаил мученик: Лепота преточена у подвиг и страдање
Други светитељ кога данас прослављамо јесте Преподобни Михаил мученик. Свештеник Ковљен нам детаљно препричава његову дирљиву и потресну судбину, која почиње одрицањем од овоземаљских добара:
„Преподобни Михаил мученик, по смрти родитеља раздаде имање своје и оде на поклоњење у Јерусалим, где се замонаши у манастиру Светога Саве Освећеног“.
Отац Ђорђе га описује као младића изузетне спољашњости, али још већег унутрашњег, духовног сјаја:
„Беше леп и млад, стасит младић, а од поста и бдења сув и блед“.
Живот овог младог монаха драматично се променио када га је игуман послао у град послом. Свештеник Ковљен наводи:
„Једном приликом игуман га посла да прода рукодеље у граду, и тада један евнух царичин узе га и одведе у двор да покаже царици то своје рукодеље, не би ли шта продао. Царица, видећи како је леп младић, разгори се телесном жељом и предложи му да легну заједно“.
Суочен са страшним искушењем, млади монах је реаговао хришћанским достојанством:
„Михаил то одби и поче да бежи. Царица нареди те га ухватише и тукоше“.
Како даље објашњава отац Ђорђе, царица и њени поданици су покушали на све начине да га сломе, тражећи од њега да се одрекне своје вере, али без успеха:
„Тражише да прими ислам, што он одби. Дадоше му јако отров да попије, а он попивши, на силу Божију, не буде му ништа. Тада цар нареди и посекоше га мачем у 9. веку“.
Преподобна Ефросинија, кнегиња полоцка: Од земаљског двора до небеског Јерусалима
Данашњи дан заједно са двојицом Михаила краси и једна светитељка – Преподобна Ефросинија. Њено житије је пример како се земаљско племство мења за духовно богатство. Свештеник Ђорђе Ковљен о њој каже:
„Преподобна Ефросинија кнегиња полоцка, ћерка кнеза полоцког Свеслава, када отац хтеде да је уда, она побеже и замонаши се у једном манастиру“.
Њен прелазак у монашки живот био је вођен самом Божијом вољом и јављањем анђела, што је касније довело до ширења монаштва у њеном крају:
„Три пута јој се јавио анђео Божији и показао јој где да подигне и сам манастир. Многе девојке приволела је монаштву, и своју сестру и многе племкиње приволела је монаштву“, истиче свештеник Ковљен.
Њена последња овоземаљска жеља била је везана за Свету земљу, где је и завршила свој овоземаљски пут. Према речима оца Ђорђа:
„У старости својој зажеле да умре у Јерусалиму, да види Јерусалим и да умре у њему. И то је Господ Бог испунио, упокоји се 1173. године у Јерусалиму“.
