Пари Сен Жеремен и Арснал су одиграли изузетно занимљиво финале УЕФА Лиге шампиона 2026, а меч у Будимпешти завршен је историјском, другом узастопном европском титулом за париске „свеце“ – резултат је био најпре 1:1 после 120 минута игре (стрелци су били Каи Хаверц и Усман Дембеле из пенала), а онда је у извођењу једанаестераца до титуле дошао тим и француске престонице – 4:3.
Сви љубитељи фудбала су знали да Арсенал и те како зна да меље ривале, али више не лепршавом игром која је умела да га краси, већ стрпљивом, уз надасве дисциплиновану одбрану, па је једино питање било – да ли ће офанзивна машинерија браниоца трона „самлети“ и енглеског ривала, као што је на пример то урадила моћном Бајерну, или ће јој дефанзива Микела Артете представљати клип у точку који ће му онемогућити остваривање циља.
Одговори су почели да стижу прилично рано.
Парижани су од самог старта имали далеко већи посед лопте, више него трочетвртински, али сем једне прилике у првих 45 минута – нису уопште успевали да пробију изузетан бедем екипе из северног Лондона. С друге стране, Артетина екипа, поред врло велике дисциплине на својој половини, правила је још једну врсту пробелама супарницима: са шесторицом у пресингу када ПСЖ почиње да организује нападе на својој терени, и те како је отежавала посао браниоцу титуле.
И, баш после једног успешног пресинга Арсенала, у шестом минуту тај клуб је и повео у великом финалу.
ПСЖ је пробао да са своје десне стране избаци лопту напред, а онда се десио „срећни рикошет“ по тим из Енглеске. Лопта јесте ударила Арсеналовог Тросара у руку, али била је, како се то у жаргону каже, „напуцана“, па се одбила напред ка Каију Хаверцу. Немац у црвено-белом дресу се стуштио по левом крилу и, искоса, матирао Матеја Сафонова снажним ударцем – под пречку. Руски голман се „спустио“ у нижи став, мислећи да следи такав шут, а лопта му је изнад главе прошла право у мету – 0:1.
Нема шта потом није пробао од стандардног репертоара тим Луис Енрикеа. И пробојима кроз средину. Није ишло јер је ту дволинијски бедем био најјачи. И покушајима да се проигра лукави Дембеле. Изузетно је на његове потезе реаговао Габријел. На другој, левој страни париских напада, Арсеналово крило Сака и бек Москера удвајали су најбољег дриблера европског фудбала, Кварцхелију, па се није ни примећивао, осим у ситуацијама када је гледао двојицу пред собом – и лопту враћао уназад или у страну, ка поменутој „згуснутој“ средини.
Тек се у судијској надокнади времена на крају првог дела меча ПСЖ довољно пробудио да пробуди наде својих присталица, не и довољно да би поравнао резултат. Делом због поменутих бравура „тобџија“, а делом и због тога што је морао да пази на опасне против-ударе, па је у једном од њих Хаверц опет припретио.
Друга половина меча на „Пушкаш арени“ у главном граду Мађарске почела је бурно. Најпре је прилично наивно Кристијан Москера добио жути картон, потом и Сака, а у „мору“ прекршаја који су одједном преплавили терен (и истиснули опасне прилике) – један је дигао све навијаче Пари Сен Жермена на ноге.
После сат времена игре Кварцхелија је успео да побегне Москери, умакао му је иза леђа и добио лопту, па га је поменути фудбалер Арсенала фаулирао. Једанаестерац који је тада досуђен у изједначење је претворио акруелни освајач Златне лопте, Усман Дембеле, па је меч поново постао резултатски отворен, а у емотивном смислу – далеко занимљивији.
Па опет, та мало већа отвореност у игри није донела до нове промене резултата у другом полувремену, иако је шанси било. Највећу је имао Кварцхелија, када је погодио стативу Арсеналовог гола, за шта је највеће заслуге имао Луис-Скели који је ударац Грузијца довољно скренуо да се не деси преокрет.
А онда, у продужецима, нова порција драме. Најпре дотад највећа – у 102. минуту, када је Мадуеке пао у казненом простору ПСЖ-а, а пиштаљка немачког судије Данијела Зиберта није се чула, на запрепашћење свих у Арсеналу. Љутња је била толика да су жуте картоне добили и Рајс и тренер Артета, но промене одлуке није било јер је, по мишљењу арбитра, резервиста „тобџија“ руком обгрлио руку свог чувара, Нуна Менедеша, па тек потом пао, као да је сам и тражио контакт.
Било како било, меч је настављен несмањеном жестином, уз неколико врло занимљивих ситуација пред оба гола, али како се резултат није мењао, победника су одлучили пенали.
А када је у друој серији Езе промашио целу мету, навијачи ПСЖ-а су помислили „нова титула је наша“! Међутим, Раја је одбранио шут Нуна Мендеша у трећој, па је драма продужена, а решена је када је Габријел промашио последњи Арсеналов пенал – пребацио је цео гол, срушио снове „тобџија“ о првој титули клупског првака Европе, а дао знак за велко славље „светаца“ из Париза.